AMSTERDAM – Srbija će biti jedna od retkih zemalja koja će se potpuno oporaviti od posledica pandemije korona virusa u 2021. godini i s rastom će nadmašiti mnoge druge, ocenjuje danas holandska ING banka, koja se na globalnim rang listama godinama nalazi među 30 vodećih banaka u svetu.
„Već izvesno vreme smo konstantno optimistični prema perspektivama rasta Srbije i za sada se stari odvijaju tim tokom“, navodi se u analizi ING-a pod naslovom „Rast na Balkanu: od nule do heroja ponovo?“, objavljenoj na zvaninčnom veb sajtu banke.
Ekonomski eksperti ING-a konstatuju u analizi makroekonomskih izgleda četiri bankanske zemlje – Srbije, Hrvatske, Bugarske u Rumunije, da će Srbiji verovatno biti od koristi najjači zamajac rasta u Evropi, i slažu se sa procenom naših vlasti da će pad srpske ekonomije iznositi samo 1,1 posto za 2020. godini.
„Takođ, ona bi trebalo da bude jedna od retkih zemalja koja će biti svedok potpunog oporavka na nivo pre pandemije do kraja 2021, i predviđamo rast BDP-a od 5,5 posto, nešto manji od zvaničnih procena te zemlje od 6,0 procenata, ali i dalje veći od većine tržišnih projekcija“, navode analitičari ING-a.
Dodaju da će to u mnogome zavisi od brzine vakcinacije, te da se trenutno čini da kampanja vakcinacije u Srbiji ne ide u korak sa drugim zemljama EU.
„Ključ dobrog upravljanja ekonomskim usporavanja u 2020. bila je izdašna fiskalna podrška, koja je u osnovi jednaka budžetskom deficitu od približno 9,0 odsto BDP-a“, ocenjuje se u članku.
Za 2021. godinu, podseća se dalje, vlasti Srbije su, u dogovoru s MMF-om, postavile za cilj budžetski deficit od 3,0 posto BDP-a.
„Po našem mišljenju, ovim se uspostavlja dobra ravnoteža između potrebe vraćanja fiskalne obazrivost (s obzirom na relativno veliko stanje na tekućem računu) i očuvanja podrške ekonomiji. Skloni smo proceni da će zaostali efekti drugog talasa infekcija uzrokovati blago prekoračenje ciljanog deficita, za koji predvđamo da će završiti 2021. godinu na 3,5 posto BDP-a“, napominju stručnjaci holandske banke,
Kada je reč o inflaciji i monetarnoj politici, analitičari ING-a su mišljenja da nakon smanjenja referentne kamate na 1,0 odsto krajem prošle godine, Natodnoj banci Srbije ostaje vrlo ograničen prostor za dalje ublažavanje politike.
„Ključnu kamatnu stopu vidimo na nepromenjenom nivou tokom 2021. i u većem delu 2022. Tome pomaže mirna inflacija, za koji prognoziramo da će u proseku iznositi 1,7 procenata 2021. (1,6 posto prošle godine) te 2,2 odsto u 2022“.
Centralna banka Srbije će, konstatuju analitičarI ING-a, verovatno nastaviti da obezbeđuje bankarskom sistemu onoliku likvidnost kolika je potrebna i nastaviti da unapređuje svoju strategiju dinarizacije.
„Po pitanju deviznog kursa, stabilnost dinara ostaje centralni stub monetarne politike centralne banke, i očekujemo da će tako ostati 2021. godine“, dodaju.
Povodom kreditnog rejtinga Srbije, ekonomski specijalisti ING-a naglašavaju da su „impresionirani fiskalnom razboritošću države, pri čemu je vlada nedavno uspešno okončala nefinansirajući program MMF-a i razmatra sledeći program (verovatno još jedan Instrument za koordinaciju politike)“.
„Smatramo da će Mudis povećati rejting Srbije (sa nivoa Ba3 uz pozitivne izglede) u prvoj polovini godine. Istovremeno, ova zemlja ostaje kandidat za investicioni rejting, pri čemu S&P i Fič trenutno ocenjuju Srbiju na nivou BB +, sa stabilnim izgledima“, navodi se u analizi i dodaje da je to verovatnije u 2022.
S obzirom na relativno veliki deficit tekućeg računa Srbije (medijalna vrednost od 5,0 posto BDP-a, analitičari ING-a ističu na kraju potrebu za stabilnim ili povećanim direktnim stranim investicijama, i/ili smanjenjem spoljnog duga Srbije.
Što se tiče makroekonomskih izgleda ostalih analiziranih zemalja, iz ING banke predviđaju Hrvatskoj rast od 4,0 posto u 2021. godini, Bugarskoj od 3,3 procenta, a Rumuniji od 3,7 odsto.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.