NJUJORK – Skoro polovina od 2,2 milijarde dece na svetu već je u “izuzetno visokom riziku“ od uticaja klimatske krize i zagađenja, ocenjeno je u najnovijem izveštaju Unicefa, a direktorka te agencije UN Henrijeta For situaciju naziva „nezamislivo strašnom“.
Skoro svako dete širom sveta bilo je izloženo riziku od najmanje jednog od današnjih uticaja, uključujući toplotne talase, poplave, ciklone, bolesti, sušu i zagađenje vazduha, navodi se u izveštaju, a prenosi britanski list “Gardijan“.
Napominje se, međutim, da jedna milijarda dece živi u 33 zemlje koje su suočene sa tri ili četiri uticaja istovremeno. Među tim zemljama su Indija, Nigerija i Filipini, kao i veći deo podsaharske Afrike.
Ovaj izveštaj je prvi koji je kombinovao mape klimatskih i ekoloških uticaja visoke rezolucije sa mapama ugroženosti dece, kao što su siromaštvo i pristup čistoj vodi, zdravstvena zaštita i obrazovanje.
„To u suštini pokazuje verovatnoću sposobnosti deteta da preživi klimatske promene“, rekao je Nik Riz, jedan od autora izveštaja.
Izveštaj je objavljen u saradnji sa omladinskim klimatskim aktivistima na treću godišnjicu od prvog školskog štrajka Grete Tunberg, što je rezultiralo globalnim pokretom. Nakon pauze u javnim demonstracijama tokom pandemije korona virusa, globalni klimatski štrajk planiran je za 24. septembar.
“Prvi put ovaj izveštaj daje potpunu sliku o tome gde su i kako deca podložna klimatskim promenama, a ta slika je gotovo nezamislivo strašna“, ocenila je direktorka Unicefa Henrijeta For.
“Deca su posebno osetljiva na klimatske opasnosti. U poređenju sa odraslima, deci je potrebno više hrane i vode po jedinici telesne težine i manje su sposobna da prežive ekstremne vremenske uslove“, poručila je Henrijeta For.
Izveštaj poziva na uključivanje mladih u sve klimatske pregovore i odluke, uključujući i na samitu UN COP26 u Glazgovu u novembru.
„Odluke će definisati njihovu budućnost. Deca i mladi ljudi moraju biti prepoznati kao zakoniti naslednici ove planete koju svi delimo“, dodala je direktorka Unicefa.
U izveštaju je otkriveno da je 920 miliona dece visoko izloženo nestašici vode, 820 miliona toplotnim talasima i 600 miliona vektorskim bolestima kao što su malarija i denga groznica, koje će se verovatno pogoršati sa širenjem klimatskih uslova koji odgovaraju komarcima i patogenima.
Podaci su otkrili i da 300 miliona dece živi u područjima sa ekstremnim zagađenjem vazduha.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.