Mere, koje se sprovode zbog aktuelne pandemije virusa korona, povremeno slabe, pa opet pooštravaju, što ostavlja velike posledice na psihu ljudi. Direktor Evropskog biroa Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans-Henri Kluge primetio je rast „paralelne“ pandemije anksioznih poremećaja, koju ima čak 20 procenata medicinskih radnika.
Kluge smatra da je svemu krivac brza smena slabljenja i pooštravanja mera izazvanih virusom korona i pozvao na hitnu vakcinaciju.
Kao posledica pandemije polovina mlađe populacije od 18 do 29 godina pati od depresije i anksioznih poremećaja, a čak 20 procenata medicinskih radnika ima ove simptome, navodi pres-služba Evropskog biroa SZO pozivajući se na podatke Međunarodne organizacije rada.
„Poremećaji mentalnog zdravlja poprimili su razmere još jedne paralelne pandemije, a evropski SZO je posvećen rešavanju ovog pitanja putem nove Koalicije za očuvanje mentalnog zdravlja koja će pojačati podršku i kroz razvoj preporuka i smernica za svaku zemlju“, izjavio je Hans-Henri Kluge.
Naveo je da broj psihičkih bolesnika raste ne samo među onima koji su pripadali rizičnim grupama, već i među onima koji nikada nisu imali psihičke probleme.
Kluge je podvukao da je vakcinacija započeta u 35 zemalja Evrope i da je već primljeno 25 miliona doza vakcina. On smatra da to daje nadu: „Monumentalni poduhvat pomoći će da se rastereti naš zdravstveni sistem i spasu mnogi životi“.
Međutim, tempo širenja kovida 19 je i dalje visok i pojavljuju se novi sojevi virusa. Zato vakcinisanje prioritetnih populacija postaje još važnije. Nade u brzu proizvodnju i pravičnu distribuciju vakcina ne ostvaruju se brzo kao što bi želeli, rekao je Kluge.
Virus je već koštao života više od 700.000 stanovnika u Evropi, zadao je težak udarac ekonomiji, mentalnom zdravlju, obrazovanju, životima, profesijama i ljudskim odnosima.
„Ne smemo da zaboravimo lekciju za koju smo platili tako visoku cenu. Brza promena mera pooštravanja i ublažavanja karantina pokazalo se kao loša strategija. Najefikasnija opcija za spas ekonomije i minimiziranje negativnih posledica ostaje uvođenje i postepeno ukidanje mera zasnovanih na epidemiološkim kriterijumima. Naš pristup mora biti uravnotežen i razborit“, naveo je Kluge.
Da je virus uticao i na mentalno zdravlje dece svedoče rezultati istraživanja Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS). Pokazatelji psihičkog zdravlja su se značajnije pogoršali u odnosu na 2017. godinu.
Mentalni poremećaji primećeni su kod jednog od devetoro dece.
Posle prvog karantina, do jula 2020. godine, svako šesto dete imalo je takve poremećaje. Među dečacima je procenat dece sa poremećajima porastao sa 11 procenata u 2017. godini na 16 procenata u 2020. godini, a među devojčicama sa deset na 15 procenata.
Decu je najviše brinula čežnja za školom i prijateljima i strah da bi njihovi prijatelji i porodica mogli biti zaraženi virusom korona. Četvrtina ispitanih žalila se na probleme sa spavanjem.
Tinejdžeri su bili veoma ranjivi tokom pandemije. Čak njih 50 procenata smatra da su tokom karantina bili nezadovoljni svojim životom. Međutim, prema studiji dečijeg psihijatra Mine Fazel sa Univerziteta u Okfordu, jedna trećina tinejdžera odgovorila je da im se život popravio zbog ograničenja. „Čini se da što je đak stariji, mere karantina negativnije utiču na njega“, rekla je profesor Fazel.
Helen Vesterman iz dobrotvorne organizacije „Childline“ navodi da je došlo do značajnog povećanja broja poziva na sos-liniju od dece sa anksioznošću i depresijom.
„Potencijalno imamo čitavu generaciju čije je mentalno zdravlje urušeno epidemijom“, kaže ona.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Čitava igranka oko virusa, napravljenog u laboratoriji, je smišljeno projektovana. A to što će stradati ekonimije svih zemalja i stanovništvo od SVIH DRUGIH, zapostavljenih, bolesti, kao da je bitno ! Važno je da pričamo o kijavici, od koje umire 0,5 % onih, koji imaju poremećaj imunog sistema.
Tesko je prihvatiti da Svet ne moze bezbolno izaci iz posledica COVID a 19 jer se stvorio zacarani krug u kome se koprcamo svi apsolutno.Strah od kolapsa,zbog teske situacije u kojoj su zdravstveni radnici danonocno suoceni sa borbom za zivot pacijenata,a oni su i roditelji i cerke i sinovi,braca i sestre .uopste nije bezrazlozan.Porast psihickih poremecaja se zato povecava i kod dece i mladih jer su cesto prepusteni sami sebi a odrasli ,roditelji ,vaspitaci ,ucitelji nastavnici nemaju dovoljno sluha za decije potrebe mimo elementarnih i to dovodi do vrtloga unutar kruga u kome je povezanost licnih i poslovnih,ljudskih obaveza nerazdvojiva.A da ne uzimamo u obzir vec odavno prisutan nemar roditelja po pitanju odgoja ili neukost istih.Zato me ova informacija nimalo ne iznenadjuje i ne mogu da sagledam ,jer se pitam,niki izlaz na nivou kompetentnih pojedinaca u okviru nadleznih institucija.Odakle poceti radi umanjenja mentalnih poremecaja od preopterecenih ili neodgovornih roditelja ,needukovane struke u prosvet i u zdravstvui?A pandemija nije nestala vec traje i dalje se zdravsvo bori uz sve ostale ,ne COVID bolesnike .Plus sto mnogi nisu ni svesni ,koji nisu direktno osteceni,,ekonomske krize koja pogadja najslabije slojeve drustva sto je uzrok raznih bolesti..A carobni stapic nije izmisljen?