Zatvaranjem škola i vrtića u Srbiji roditelji male dece koji moraju da idu na posao suočili su se sa pitanjem kome da ostave decu na čuvanje. Babe i dede više nisu solucija, budući da su jedni od najugroženijih od koronavirusa. Kome ostaviti dete?
Države Evrope koja je prema objavi Svetske zdravstvene organizacije sada epicentar zaraze virusom korona, uvele su brojne mere u cilju suzbijanja ovog virusa, od kojih je najčešće pominjana zatvaranje škola i vrtića. Srbija je u borbi sa ovom globalom pošasti pošla primerom Španije i SAD-a, i pored zatvaranja škola i vrtića uvela vanredno stanje.
Gde će deca kad ne mogu kod babe i u vrtić
Na roditelje koji nemaju mogućnost da rade od kuće stavljen je teret brige kuda sa decom kada vrtići i škole ne rade. Ova situacija je nova i po druge evropske zemlje, pa nam osnivač inicijative „Mame su zakon“ i narodna poslanica, Tatjana Macura, ilustruje moguće rešenje na primeru koji je primenila Nemačka.
„Recimo, roditelji koji ne rade u službama od kojih država trenutno zavisi, kao što su zdravstvo, policija i slično, imaju pravo da jedan od njih ostane kod kuće uz decu koja su uzrasta do 12 godina. I tada država refundira zaradu tom roditelju koji mora da ostane kod kuće. U slučaju da oba roditelja rade u službama koje su vezane za ovu situaciju, onda oni mogu uz pisanu saglasnost da ostave decu u komšiluku, kod rodbine ili negde drugde gde imaju priliku da ih ostave. Druga opcija su vrtići koji rade u vanrednim okolnostima, gde samo oni roditelji koji rade u takvim okolnostima mogu da ostave svoju decu. Dežurne službe koje rade u ovim vrtićima dezinfikuju prostor, kao i decu na ulasku i izlasku iz vrtića, jako se vodi računa o tim merama“, kaže Macura za Sputnjik.
Predsednica Vlade Ana Brnabić na jučerašnjoj konferenciji za novinare podsetila je da od utorka ponovo počinje škola, misleći na način koji je iznađen kako bi se nastava obavljala putem programa RTS-a. Brnabićeva je naglasila da će ovaj vid nastave biti obavezan i da će se raditi testiranja o naučenom gradivu.
Sagovornica Sputnjika pozdravila je ovu odluku komentarišući je dobrom kako bi deca disciplinovano ostajala u kućama:
„Ovo nije loše što će nastava da ide preko RTS-a. Prvo, zato što će da okupira decu na neki način jer moraju da shvate da ovo nije raspust, nego da je nužno da budu u kući i da ne švrljaju okolo. Nisu problem samo mala deca, problem je i sa onim starijim đacima kojima je teško objasniti kao tinejdžerima da moraju da sede u kući, jer setimo se kako je to izgledalo za vreme bombardovanja. Dobar deo nas je taj period proveo na ulici, tako da se ne možemo baš pohvaliti nekom disciplinom u tom smislu“.
Solidarnost na prvom mestu
Direktorka udruženja „Roditelj“ Gordana Plemić, ukazala je da dok ne vidimo kakve će biti konkretne mere u ovoj situaciji svi moramo da budemo solidarni pa bi tako poslodavci za roditelje koji moraju da rade, a nema ko da im čuva decu morali da iznađu adekvatno rešenje kako bi mu pomogli.
Prema rečima sagovornice Sputnjika ne treba sve da padne na teret poslodavca već da se očekuje i da država donese adekvatne mere kako bi pomogla poslodavcima u vezi sa roditeljima koji moraju da idu na posao, odnosno da se mora naći sredina.
„Država se mora u ovom trenutku uključiti, da refundira iz budžeta takve neke situacije ili ukoliko poslodavac ima bilo kakve mogućnosti da roditelju priušti da ostane kod kuće a da za to dobije punu nadoknadu. To je nešto što sada u ovom trenutku možemo da uzmemo iz primera drugih zemalja koje su donele slične uredbe i na taj način funkcionišu. Ni mi tu ne treba da izmišljamo ništa novo. Ali sigurno će se tu javiti veliki broj situacija, jer ne možemo ni da zamislimo kakve sve roditelji imaju probleme i gde moraju da rade, i da li ima ko da im čuva decu. Ali sada u ovoj situaciji kada ne rade ni škole ni vrtići i kada vidimo da će to da potraje, a mogućnost da bake i deke čuvaju decu ne postoji, tu apsolutno država mora da iznađe najbolji način na koji roditelj neće biti oštećen ni finansijski, a da može da ostane sa svojim detetom“, kaže Plemićeva za Sputnjik.
Pošta Srbije, na primer, već je preduzela mere u vezi sa pomoći roditeljima sa decom do 12 godina. Kako Sputnjik saznaje, oni će ukoliko u ovoj situaciji ne žele da rade dobijati 80 posto zarade.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tekst obiluje terminima tipa „trebalo bi“, „morali bi“ s sličnim. Država preko noći donosi uredbe, suspenduje Ustav, određuje kazne i pritom je nije briga za ljudske probleme koje će te odlue proizvesti niti pokazuje dobru volju da ih rešava. Najlakše je zabranjivati, to zna i najgluplji egocentrik. Iznalaziti rešenja je nešto drugo, tu treba i znanje i posvećenost. Jedno su budžetske organizacije, javna preduzeća i slična partijska uhljebljena a drugo privatne firmice gde se i vlasnici i zaposleni bore za svaki dinar.
Ova epidemija otkriva sve patologije modernog sudstva i socijalne politike u Republici Srbiji. Naime, vec vise decenija, a to nam je nasledjeno stanje jos iz doba komunizma, da se u brakorazvodnim parnicama u 99% slucajjeva deca dodeljuju majkama na starateljstvo, tj. po ovom obliku diskriminacije premasujemo cak i narkodemokratiju koja je legalizovana u npr. Kolumbiji, Nikaragvi i sl. Drugim recima, ocevi se u Republici Srbiji tretiraju, kada je u pitanju roditeljstvo, starateljstvo tj. generalno kada su u pitanju deca, bezmalo kao stoka. E sada, sta je sustina price. Mlade mame su ovakvu patologiju u sudstvu i Centrima za socijalni rad jako brzo prepoznale i shvatile kao dobru mogucnost za lagodan zivot na racun alimentacionih para sopstvene dece. Mlade mame danas ne zanima ni porodica, ni brak, ni deca. Direktan dokaz je da sopstvenu decu koriste samo zarad para, da brak rasturaju odmah nakon sto zatrudne ili godinu dana kasnije tj. u trenutku kada postanu alimentaciono likvidne. Sto se tice kuce, ognjista, doma i slicnih kategorija, tek ih to ne zanima. Pogledajte, raspustene mlade devojke, kafici, diskoteke, dzipovi, intimni prijatelji, splavovi, garderobica, cigarice, dzukele na povocu, cigarica, alkohol. Decu brze bolje, posto niti znaju da kuvaju, niti imaju zivaca da cuvaju decu, odmah vec sa godinu i po, daju u jaslice, pa onda vrtice, pa u skoli boravci, pa babe i dede, cak vode decu u komsiluk ako im je intimni prijatelj nestrpljiv. Ove bogatije starlete se cak hvale dadiljama, kako su im pratioci napravili i sobe za dadilje i tome slicno. E sada, vidite, u ovoj situaciji, one ne mogu da se snadju. Umesto zakljucka bih zeleo ovom prilikom da se duboko poklonim i da ohrabrim sve mlade devojke, zene, koje vole svoju decu, koje brinu o svojoj deci, koje grabe svaki trenutak da budu sa svojom decom, koje postuju i cene svoje muzeve, koje neguju tradiciju u Srbiji, dobru tradiciju, porodica, brak, ognjiste. Sa dtruge strane, zeleo bih da indignacijom da konstatujem sve starlete, blogerke, kolumnke, influenserke, sponzoruse, kerovke, ajfonke, tatuvke, pirsinke, rijaliti nakaze, mandovke, kulovke i da im porucim samo jedno. Nisu vise momci naivni. Sada vas prepoznaju na kilometar. Proslo je vase vreme. Dzaba vam i silikonske sise i dupe, dzaba vam i garderoba i pare i automobili i sminke i vrcanje. Dzaba.