LOS ANĐELES – Za najbolji film na 93. dodeli nagrade Oskar proglašen je “Zemlja nomada” (Nomadland) kineske rediteljke Kloi Žao, koja je osvojila i prestižnu zlatnu statuetu za najbolju režiju, a Frensis Mekdormand za ulogu u tom filmu proglašena je za najbolju glumicu.
U noći između nedelje i ponedeljka, na dodeli u Los Anđelesu na više lokacija, prvi put u istoriji u svedenom izdanju, zbog i dalje aktuelne pandemije, iako je jedan od favorita za najbolji internacionalni film bio “Quo vadis, Aida?” Jasmile Žbanić iz Bosne i Hercegovine, u kome igraju srpski glumci Jasna Đuričić i Boris Isaković, Oskara je u toj kategoriji osvojio uveliko nagrađivani “Još jedna tura” (Drunk) danskog reditelja i scenariste Tomasa Vinterberga.
Upravo taj film u dansko-holandsko-švedskoj koprodukciji imao je ekskluzivnu televizijsku premijeru pre početka 93. dodele Oskara na RTS-u, a prikazuje se i u beogradskim bioskopima.
Dodela Oskara odvijala se najviše u prostoru istorijske stanije Junion, kao i u biskopu Dolbi u Los Anđelesu i putem onlajn linka s mnogim kandidatima širom sveta, a u sali je bio samo neophodan broj nominovanih za Oskara.
Kako je objasnila jedna od voditeljki večeri – glumica Redžina King, nominovana i za rediteljski film “Jednom u Majamiju”, svi u sali nisu nosili maske jer su vakcinisani, i cela ceremonija od tri puna sata je zapravo bila kao snimanje nekog filma, a tada se na setu inače ne nose maske.
Rediteljka trijumfalnog filma “Nomadland”, Kineskinja Kloi Žao, kojoj je to tek treći film, tek je druga žena u istoriji Američke filmske akademije koja je osvojila Oskara, jer je pre nje to pošlo za rukom samo Ketrin Bigelou za ratnu dramu “Katanac za bol” (2008).
Frensis Mekdormand je primila Oskara i kao jedan od producenata tog filma, gde je nadahnuto u oba izlaska na scenu istakla da je neophodno da svi pogledaju njihov film i da je najbolje da to učine na najvećem mogućem ekranu, aludirajući da ne gledaju na platformama i sa monitora kompjutera.
“Gledajte sve nominovane filmove u bioskopima, ne samo naš, i velika mračna sala je pravo mesto za prikazivanje. Veoma volim da radim, obožavam svoj posao, hvala vam što svi vi to znate i hvala vam na ovome”, puna emocija je bila Mekdormandova držeći Oskara.
Glumica je time osvojila svog trećeg Oskara za glavnu žensku ulogu (nakon filmova “Fargo” i “Tri bilborda izvan Ebinga, Misuri”), što je retko kome ikada uspelo u istoriji, a značajniji primer je majstor metod glume – Danijel Dej Luis (“Moje levo stopalo”, “Linkoln”, “Biće krvi”), kao i Meril Strip i Džek Nikolson, Ispred njih je samo pokojna Ketrin Hepbern sa četiri Oskara.
Iako je film “Mank” Dejvida Finčera važio za ubedljivog favorita sa čak 10 nominacija za Oskara, ovo crno belo ostvarenje o scenaristi kultnog filma “Građanin Kejn” Hermanu Dž. Mankjeviču moralo je da se zadovolji sa Oskarima samo za najbolju scenografiju i kameru.
Nagrada za najbolju glavnu mušku ulogu je, po oceni članova Akademije, drugi put posle uloge Hanibala Lektora u filmu „Kada jaganjci utihnu, pripala je ser Entoniju Hopkinsu za porodičnu dramu “Otac”, Florijana Zelera, čime je istisnuo velikog favorita Garija Oldmana, za naslovnu rolu u filmu “Mank”.
Tu su bile i druge kolege – Riz Ahmed, Stiven Jeun, kao i preminuli Čedvik Bouzman, za koga su mnogi mislili da će dobiti posthumnog Oskara, što se inače retko ikada dešava.
Pokojni glumac je ostvario svoju poslednju ulogu u hvaljenoj drami “Crna zadnjica Me Rejn” Džordža Si Volfa, a taj film se okitio Oskarima za najbolju kostimografiju i šminku – frizuru (nova kategorija).
Vajola Dejvis za glavnu žensku ulogu u tom filmu bila je veliki favorit, ali je Oskara ipak pripala Frensis Mekdormand, dok su u jakoj konkurenciji bile i Endra Dej, Vanesa Kirbi i Keri Maligen.
Veoma emotivan i potresan deo večeri bio je kada je Tomas Vinterberg primio Oskara za najbolji strani film “Drunk”, jer je govorio o poznatom slučaju kada je njegova ćerka Ida u vreme snimanja tog filma na žalost tragično izgubila život u saobraćajnoj neseći.
Nagrađen film je i posvetio njoj, uz suze, kada je izjavio da je i ona deo ovog čuda, a zahvalan je svima u ekipi, posebno glavnom glumcu Madsu Mikelsenu, jer su mu pomogli da nekako prebrodi taj težak period i na kraju ipak snimi film o učiteljima jedne škole koji uživaju u opijanju.
Najbolji originalni scenario osvojila je takođe jedna žena – Emerald Fenel za film “Mlada žena koja obećava” (Promising Young Woman), koja je bila nominovana i za režiju tog dela, a za adaptirani scenario nagradu je osvojio Florijan Zeler sa Kristoferom Hamptonom za dramu “Otac”.
Autor je bio presrećan i u svom govoru najviše je bio zahvalan Entoniju Hopkinsu što je pristao da glumi u njegovom filmu, i naglasio da je scenario pisao upravo samo za njega.
“Raditi sa ovim legendarnim glumcem je pravo ostvarenje mog sna, oduševljen sam što si bio deo ovoga i što si dao sve što si mogao za ovu ulogu”, uzbuđeno je izjavio Zeler, čija se drama “Sin” od skoro igra na sceni pozorišta Atelje 212, kao deo trilogije kojoj pripada upravo i njegov komad – “Otac”.
Glumac Danijel Kaluja osvojio je Oskara za najbolju mušku sporednu ulogu za dramu “Juda i Crni mesija” Šaka Kinga, gde je pobedio kolege (Saša Baron Koen, Lesli Odom, Pol Rejsi, LejKit Stenfild), a taj film je poneo kući Oskara i za najbolju pesmu “Fight for You” muzičarke H.E.R.
Najbolja sporedna glumica je Južnokorejka Ju-Džung Jun za delo “Minari” Lija Ajzaka Čunga, što je zaista bilo neočekivano, jer su svi mislili da će konačno veteranka Glen Klouz, za projekat “Hillbilly Elegy” Rona Hauarda, osvojiti svog prvog Oskara nakon čak osam nominacija.
U toj kategoriji i ostale glumice su bile jaki favoriti – Marija Bakalova (“Borat 2”), Olivija Kolman (“Otac”) i Amanda Sejfrid (“Mank”).
Popularni naslov “Duša” (Soul) tandema Pit Dokter i Dejna Mari odneo je Oskare za najbolji animiranji dugometražni film i najbolju muziku – kompoziciju.
Najbolja montaža i zvuk je za film “Zvuk metala” Darijusa Mardera, dakle dva osvojena Oskara, dok su najbolji vizuelni efekti u SF filozofskom trileru “Tenet” Kristofera Nolana.
Oskara za dugometražni dokumentarni film poneo je “Moj učitelj oktopod”, a za kratki dokumentarac – “Kolet”, dok je najbolji kratki animirani – “Ako se bilo šta desi, volim te”.
Glumac, scenarista, reditelj i producent za mali i veliki ekran Tajler Peri dobio je Oskara za svoj humanitarni rad, jer je tokom pandemije nahranio ogroman broj ljudi, organizovao karantin pod šatorima, kao i realizaciju masovne vakcinacije.
Glumica Anđela Baset, nekada nominovana za Oskara za ulogu Tine Tarner u filmu “Šta ljubav ima s tim” (1993), posvetila je redovan, potresni deo ceremonije “In Memoriam”, gde se na video bimu prikazani preminuli umetnici u proteklih godinu dana.
Ona je pritom podsetila da je samo od kovida 19 širom sveta preminulo skoro tri miliona ljudi, što je zaista zastrašujuće, dok su sledeće holivudske zvezde i radnici iza kamere izgubili svoj život od prethodne dodele Oskara 2020: glumci Šon Koneri, Brajan Denehi, Džordž Sigal, Hal Holbruk, Keli Preston, Kristofer Plamer, Maks fon Sidou, Ijan Holm, Mišel Pikoli, Jafet Koto, Karl Rejner i Čedvik Bouzmen, reditelji Džoel Šumaher, Kim-Ki Duk, Alan Parker, dramski pisac i scenarista Ronald Harvud, slavni kompozitor Enio Morikone, i na žalost još mnogi drugi.
Ceremonija dodele Oskara, pomerena ove godine sa februara na 25. april zbog epidemije korona virusa, emitovana je uživo sa nekoliko lokacija, među kojima je Holivud.
Bilo je nominovano osam ostvarenja u kategoriji Najbolji film, a jedino drama „The Trial of the Ćicago 7“ nije osvojila nijednog Oskara 2021.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.