Ljudi su vekovima koristili prirodne lekove napravljene od biljaka, a sada kompanije koje prave takve lekove moraju da registruju svoje proizvode. Nova pravila obuhvataju različite vrste biljaka, kao što je na primer kantarion, ali tu ne spadaju proizvodi koji sadrže samo vitamine i minerale, kao i prizvodi poput ribljeg ulja.
Šta to znači za ljude koji tradicionalno koriste neke biljne lekove, odgovarao je Ričard Vudfild, rukovodilac grupe koja se bavi politikom registracije biljnih lekova u Engleskoj.
Zašto su uvedena nova pravila?
Dosad su bili vrlo neujednačeni standardi za nelicencirane biljne lekove. To je moglo biti veoma opasno, jer neki proizvodi su bili falsifikovani ili su u svom sastavu sadržali pogrešnu biljku; sa druge strane, neki lekovi su imali malo informacija o bezbednom korišćenju i neželjenim efektima.
Na osnovu čega se određuje koji lekovi se mogu pojaviti na tržištu?
Ključne stvari koje se ocenjuju jesu bezbednost, kvalitet, količina informacija za pacijente i na prvom mestu – efikasnost. Jedna od karakteristika ovog programa jeste odbijanje registracije proizvoda ako efikasnosti nema.
Da li to znači da nekih lekova koje su ljudi navikli da kupuju više neće biti u prodaji?
Kada bude regulisano tržište, neće biti jednostavno ponoviti ceo asortiman proizvoda koji su se nalazili na potpuno neregulisanom tržištu. Postoje neke kompanije koje zaista ne vode računa o standardu kvaliteta, ali će svakako za potrošače postojati širok izbor popularnih biljnih lekova.
Da li postoji opasnost od kupovine neregistrovanih proizvoda preko interneta?
Uvek postoji rizik za tako nešto. Istraživanje je pokazalo da javnost ima sklonosti ka verovanju kako "prirodno" svakako znači i "bezbedno". Postoje manje skrupulozni operatori koji svoje proizvode predstavljaju kao prirodne i bezbedne, ali ti proizvodi mogu biti i falsifikovani.
Šta se dešava sa neželjenim efektima?
Jasno je da se stručnjaci zalažu da ljudi uzimaju biljne lekove, ali ako se odluče da ih koriste, sistematske informacije koje su predviđene regulacijama, pomoći će im da pronađu odgovarajući proizvod i da ga bezbedno koriste. Ali, što se neželjenih efekata tiče, treba biti obazriv kao i sa običnim lekovima.
Oprez
Kraljevsko udruženje farmaceuta izdalo je izjavu u kojoj se naglašava da "prirodno" ne znači uvek i "bezbedno", a glavni naučni savetnik profesor Džejn Lorens kaže: "Nova pravila registracije biljnih lekova predstavljaju pozitivan korak napred, što znači da će biljni lekovi morati da sadrže tačne sastojke, pravu dozu i neće moći biti falsifikovani drugim farmaceutskim sastojcima ili teškim metalima."
Ono što je veoma važno jeste da ako se odlučite da koristite neke biljne lekove, svakako bi trebalo da se konsultujete sa zdravstvenim radnikom, kao što je farmaceut, kako biste dobili prave informacije o proizvodu.
U trudnoći, kao i sa konvencionalnim lekovima, treba biti posebno oprezan kako biste se uverili da je određeni proizvod pogodan za vas. Lekari opšte prakse, ginekolozi ili farmaceuti mogu vam pružiti potrebne savete.
Takođe, treba biti oprezan kada se biljni lekovi (čajevi i slično) daju maloj deci jer i tu postaje izvesna ograničenja, pa se treba dobro informisati, naročito o neželjenim efektima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.