Međunarodni tim istraživača predvođen dr Nikol Spartano sa američkog Univerziteta u Bostonu nedavno je objavio rezultate studije koja pokazuje da su lagana aktivnost ili veoma kratki treninzi veoma korisni za zdravlje čoveka.
Tako obavljanje najrazličitijih kućnih poslova može da održava naš mozak mladim, isto kao i lagane šetnje, poručuje tim istraživača čiji je rad objavljen u prestižnom žurnalu Jama Network Open.
„Naši rezultati istraživanja ne umanjuju značaj umerene ili pojačane fizičke aktivnosti za zdravo starenje. Mi samo doprinosimo postojećim naučnim rezultatima, sugerišući da fizička aktivnost laganog intenziteta takođe može biti važna, posebno za mozak“, kaže dr Spartano.
Tim Nikol Sparatno došao je do rezultata proučavajući podatke prikupljene uz pomoć uređaja koji prati aktivnost učesnika, kao i njihove skenere mozga. U studiji je učestvovalo 2354 odraslih osoba srednjih godina sa područja SAD. Skeneri su pomogli istraživačima u procenjivanju volumena mozga za svakog pojedinca, što je od velikog značaja za starenje: oko 0,2% volumena mozga gubi se svake godine nakon 60. godine. Gubitak ili skupljanje moždanog tkiva je povezano sa demencijom, kaže dr Spartano.
Nakon uzimanja u obzir faktora poput pola, korišćenja duvana i starosti, tim je otkrio da je svaki dodatni sat lagane fizičke aktivnosti dnevno povezan sa 0.22% većim volumenom mozga, što je „ušteda“ u starenju mozga za celu jednu godinu nakon 60. Tako, recimo, oni koji dnevno prelaze najmanje 10.000 koraka imaju 0,35% veći volumen mozga od onih koji pređu manje od 5000 koraka – što je oko 1,75 godina manje za mozak.
I dok rezultati pokazuju da su veći nivoi umerene do povećane fizičke aktivnosti povezani sa višim volumenima mozga, tim kaže da dalja analiza sugeriše da bi to moglo biti samo zato što su ti ljudi radili i više laganijih aktivnosti. Ipak, dr Spartano upozorava, sve i da je to stopostotno tačno, ljudi ne bi trebalo da prestaju sa upražnjavanjem pojačanih fizičkih aktvnosti:
„Veći nivo kondicije povezan je sa dugovečnošću i boljim kvalitetom života u starijoj životnoj dobi, da ne spominjemo da je povezan i sa nižim stopama demencije.“
Ipak, studija ima i nekoliko ograničenja: fokusirana je na maltene jedan trenutak u vremenu i životu ispitanika, koji su mahom bili belci. Autori dodaju i da nije sve vreme koje provedemo fizički pasivni nužno loše po mozak – pogotovo ukoliko se ljudi tokom tog vremena bave umnim radom.
(„Danas“, elementarium.cpn.rs)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
To se misli na preteani ,neuslovan rad.
Ma pređem ja i veću kilometražu od ove „kvazi naučno“ propisane,a za fizičku aktivnost bi mi pozavideo i najluđi dizač tegova ili bilder koji god da je.I opet zaboravljam šta sam prekjuče jeo za ručak.Godine čine svoje,a sa druge strane gledano,opet jedna nedavno pročitana „kvazi naučna teorija“ dokazuje da rad ubija čoveka.I kome onda da verujemo?