Deca koja malo vremena provode na otvorenom prostoru mogu imati povećan rizik od kratkovidosti, zaključak je novijih istraživanja.
Istraživači sa Univerziteta Kembridž ustanovili su da deca koja provode dosta vremena napolju imaju manji rizik da postanu kratkovida u odnosu na decu koja više borave u zatvorenom prostoru. Istraživači smatraju da efikasan način poboljšanja vida kod dece može da predstavlja više vremena provedenog u igri na otvorenom.
Istraživanje otkriva da postoji mnogo različitih faktora koji utiču na to kako se vid neke osobe razvija od detinjstva do odraslog doba.
Kratkovidost
Kratkovidost (klinički, miopija) se javlja kod otprilike 1-2% dece uzrasta od pet do sedam godina starosti, a postaje rasprostranjenija kada deca postanu adolescenti.
Ovo oboljenje je postalo uobičajeno u mnogim razvijenim zemljama, zbog čega su istraživači želeli da ustanove da li je to povezano sa vremenom koje deca provode u zatvorenom prostoru, kao i sa količinom vremena provedenim napolju, odnosno na prirodnoj svetlosti, kada treba koristiti vid gledajući u daljinu.
Istraživanje se sastoji od 8 različitih studija koje su obuhvatile ukupno 10.400 učesnika.
Istraživači su zaključili da se za svaki naredni sat proveden napolju u toku jedne nedelje, rizik od kratkovidosti smanjuje za oko 2%. Kratkovida deca su u proseku provodila oko 4 sata nedeljno manje od onih koji imaju normalan vid ili su dalekovidi.
Vežbe i svetlost
Iako rezulati istraživanja nisu u potpunosti bili jasni, autori kažu da njihova analiza ukazuje na to da važni faktori mogu biti veća izloženost prirodnom svetlu, fizičke vežbe i vreme provedeno u posmatranju objekata u daljini.
Dve studije od osam studija ispitale su da li su deca koja su se više igrala napolju ređe odlučivala da se uključe u rad u zatvorenom prostoru, kao što je igranje kompjuterskih igrica ili pisanje domaćeg zadatka. Međutim, takva povezanost nije pronađena ni u jednoj studiji.
Dalje istraživanje
"Povećanje vremena koje deca provode na otvorenom prostoru može biti jednostavan i isplativ potez koji će poboljšati vid dece, kao i njihovo opšte zdravstveno stanje", kaže koautor istraživanja Entoni Kavaja. "Dalja istraživanja su nam neophodna ako želimo da odredimo jasne preporuke. Potrebno nam je još preciznih podataka koji će nam pomoći da shvatimo koji faktori su najvažniji, da li je to povećanje korišćenja vida na daljinu, smanjena upotreba vida na blizinu, izloženost prirodnoj svetlosti ili možda vežbe", kaže on.
Deca se rađaju dalekovida, a ako se sve odvija kako treba, vid im postane odličan kada oči prestanu da rastu. Tema kojom se bavilo ovo istraživanje predstavlja veoma kompleksnu oblast. Dalja istraživanja su svakako neophodna, kako bi se sa sigurnošću mogli doneti neki zaključci, kao i argumenti koji stoje iza tih zaključaka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.