Poznato je već decinijama da zagađeni vazduh šteti zdravlju: povećava rizik za mnoge bolesti i tegobe, i to kod ljudi svih uzrasta. Veliki broj studija urađen je o tome i sa svakom novom studijom dolazilo je sve više i više dokaza o štetnosti zagađenog vazduha.
Novi dokazi o štetnosti zagađenog vazduha temelje se na 17 istraživanja sprovedenih širom sveta. Ispitivana je povezanost zagađenog vazduha i visokog krvnog pritiska.
Nalazi u svim istraživanjima pokazali su vezu između visokog nivoa krvnog pritiska i zagađenih čestica u vazduhu od izduvnih gasova, sagorevanja ulja, prljavštine i prašine.
Rezultati su pokazali dugoročne i kratkotočne efekte zagađenog vazduha na povišeni krvni pritisak. Izloženost zagađenom vazduhu od nekoliko dana izaziva privremeno povišeni krvni pritisak. Ukoliko osobe duže žive u okruženju visokog nivoa zagađenog vazduha, one mogu imati hronično visok krvni pritisak.
Visok krvni pritisak je ključni faktor rizika za moždani udar i srčana oboljenja, a i sam je povezan sa oko 17% svih smrtnih slučajeva širom sveta.
Informisanost ljudi o zagađenosti vazduha u njihovom okruženju veoma je mala. Podrazumava se da je u većim gradovima zagađenost veća, ali su dokazi koji povezuju smog sa visokim krvnim pritiskom do sada bili kontroverzni.
Prema istraživanju u 17 zemalja, od 328.000 učesnika 108.000 je imalo visoki krvni pritisak. Fokus istraživanja bio je na fosilinim gorivima koja pri sagorevanju oslobađaju štetne gasove i čestice (azot-oksid, sumpor-dioksid, ugljen-monoksid i prašina u vazduhu).
Uzročno-posledična veza nije ustanovljena, ali je potreba za čistijim vazduhom veoma jasna. Savetuje se češća šetnja po parkovima ili u prirodi van grada, a ako niste u mogućnosti, makar izbegavajte prometne saobraćajnice u gradu i koristite manje prometne ulice, trotoare i pešačke zone koje nisu neposredno uz kolovoz.
U velikim gradovima širom sveta savetuje se izbegavanje aktivnosti na otvorenom prostoru, pogotovu u vreme velikih vrućina, magle ili velike vlažnosti vazduha u špicu saobraćaja. Preporučuje se i korišćenje aparata za prečišćavanje vazduha za zatvorene prostorije ili automobile.
Ni Srbija ne zaostaje u „količinama“ zagađenog vazduha za drugim zemljama. Iako u svim našim većim i manjim gradovinma postoje parkovi i zelenilo u okruženju, svest o značaju čistog vazduha za zdravlje nije baš na visokom nivou. Pored toga, veličina parkova i zelenila u većini naših gradova ispod je zdravog proseka, a što je najgore, parkovi se sve više pretvaraju u trgovačke ili industrijske zone, a zelenilo se ne obnavlja.
Smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu trebalo bi u Srbiji posvetiti mnogo više pažnje. Iako naša industrija ne radi ni približno punim kapacitetom, mali je broj filtera koji prečišćavaju dim. Što se tiče izduvnih gasova iz motornih vozila, zaostajemo za savremenim svetom jer se na našim putevima nalazi veliki broj starih vozila sa nepravilnim sagorevanjem u motorima i neodgovarajućim filtriranjem izduvnih gasova.
Pored toga, kod nas je i dalje u velikoj meri zastupljeno grejanje prostorija čvrstim ili tečnim gorivom bez značajnijeg filtriranja dima, a mali broj objekata koristi gas kao gorivo za zagrevanje.
Srbija je zemlja sa puno prirodnih lepota i nacionalnih parkova – izvora čistog vazdha. Međutim, ta prirodna bogatstva obično više cene i posećuju stranci nego naši ljudi. Nadajmo se da će se u skorijoj budućnosti značajno poboljšati naš odnos prema zelenilu i zagađivanju vazduha, a da će se deci i odraslima stvoriti navika da što češće posećuju parkove, šume i planine.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.