Zabrinjavajuća je činjenica da svakoga dana u Srbiji poginu prosečno tri osobe u saobraćajnim nesrećama, a da 40 bude povređeno. Još tragičnije, najviše stradalih su mladi ljudi u punoj snazi, između 20 i 28 godina, a mnogo je i dece stradale u saobraćaju. Skoro svakoga dana apeluje se na nadležne organe, saobraćajnu policiju, putare i učesnike u saobraćaju da nešto preduzmu.
Šta mi lično možemo da uradimo kao učesnik u saobraćaju, kako bismo zaštitili zdravlje i živote nas samih, naše dece i naših sugrađana?
Od brojnih faktora koji utiču na povećanje, odnosno smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, navešćemo četiri faktora na koje možemo i sami da utičemo:
Poštovanje saobraćajnih propisa zavisi od nas samih, jer smo mi vozači za volanom ili pešaci na ulici. Poštovanje propisa znači: poštovanje prvenstva prolaza, poštovanje ograničenja brzine, poštovanje svetla na semaforu… Stručnjaci kažu da se oko 30% saobraćajnih nesreća dešava samo zbog nepoštovanja propisa. Sam za sebe govori podatak da je 2002. godine u Srbiji zbog povećanja kazni za saobraćajne prekršaje, zbog veće kontrole policije i zbog većeg poštovanja propisa bilo 430 žrtava manje u saobraćaju nego 2001. godine. Posle toga opet nastaje "opuštanje" i broj saobraćajnih nesreća u Srbiji se iz godine u godinu povećava.
Sigurnosni pojas u automobilu i kaciga na motociklu pružaju veliku zaštitu učesnicima u saobraćaju. Pošto se najveći broj nesreća dešava pri brzini 50-60 kilometara na sat, treba imati na umu da je to isto kao da ste pali sa petog sprata. Onda možete zaključiti da li treba da vezujete pojas i nosite kacigu. Navešćemo primer: kada je sedamdesetih godina prošlog veka u Engleskoj uvedeno obavezno vezivanje sigurnosnih pojaseva, samo je broj mrtvih u saobraćajnim nesrećama bio za 1000 manji nego prethodne godine. Te godine je i broj povređenih u saobraćaju bio za nekoliko hiljada manji nego prethodne godine. Iz toga se očigledno može zaključiti da sigurnosni pojas ima veliko zaštitno dejstvo. Zabrinjava i podatak da je mnogo mladih stradalo ili je povredilo glavu na motoru zato što nije nosilo zaštitnu kacigu.
Prilagodite brzinu vozila uslovima puta i saobraćajnim znacima. Ako je prevelika brzina vozila po lošem i klizavom putu, veće su šanse da dođe do proklizavanja, sletanja sa puta ili naletanja na drugo vozilo ili pešaka. Ograničenja brzine kroz naseljena mesta ili i na naizgled dobrom putu sigurno imaju dobre razloge. Tamo gde postoje ograničenja brzine sigurno ima loših deonica, verovatno ima dece na putu, moguće je da ima zaprežnih vozila i biciklista, ili su ukrštanja sa sporednim putevima opasna.
Upaljena svetla pri lošoj vidljivosti vozači obično ne koriste jer mnogi misle da su svetla nepotrebna i da troše gorivo. Pri smanjenoj vidljivosti, upaljena svetla su veoma potrebna, a gašenjem svetala štednje goriva nema. Čim je kišica, kiša, sneg, susnežica, izmaglica, magla ili sumrak – obavezno upalite svetla, ne samo da biste videli već, što je mnogo važnije, da biste bili viđeni. Imajte na umu da je smanjena vidljivost smanjena i za vozača koji vam dolazi u susret, a on onda može da krene u preticanje, ili preduzme neku radnju kojom može da ugrozi i sebe i vas.
Zato budite maksimalno oprezni kada vozite ili pešačite ulicom. Preduzmite sve što je u vašoj moći da do udesa ne dođe, jer tako čuvate svoje živote, ali i živote drugih učesnika u saobraćaju.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.