Na štetan uticaj fizičke neaktivnosti često upozoravaju zdravstveni stručnjaci širom sveta. Novost je otkriće da fizička neaktivnost u mladosti može dovesti do umanjenje mentalne sposobnosti u kasnijem periodu života.
Ovi podaci su za sada preliminarni, ali pokazuju povezanost fizičke neaktivnosti i smanjenja mentalnih sposobnosti. Studija ipak nije potvrdila da je lenjost u mladosti ključni faktor za mentalni pad u kasnijem dobu, naglasivši da je potrebno više istraživanja da bi se ove dve stvari povezale.
Da bi izmerili dugoročno stanje mentalnog zdravlja i uticaj fizičke neaktivnosti, istraživači su u studiju uključili više od 3200 muškaraca i žena. Prosečna starost učesnika studije bila je 25 godina, sa 55% osoba bele rase, a od ukupnog broja, 57% bile su žene. Više od 90% učesnika završilo je srednju školu.
Studija je trajala 25 godina i svi učesnici su za to vreme odgovarali na tri detaljna upitnika o načinu života.
Kao merilo fizičke neaktivnosti uzeto je vreme gledanja televizije, a kao merilo fizičke aktivnosti vežbanje i teretana. Za merenje je korišćena kombinacija trajanja vežbi i intenziteta vežbanja. Učesnici koji su imali nizak nivo fizičke aktivnosti, bili su lošije ocenjeni, srazmerno svom polu.
Kao test mentalnih sposobnosti uzete su veštine verbalnih memorijskih sposobnosti kao što su planiranje, organizacija i samoizvršenje zadataka.
Otkriveno je da je 11% učesnika sa puno vremena provedenog uz televizor, srednjih godina, lošije prolazilo na navedenim testovima u odnosu na osobe sa malo vremena provedenog uz televizor kojih je bilo 16%. Svi ostali učesnici približno su podjednako provodili vreme i u teretani i pored televizora. Njihove mentalne sposobnosti bile su takođe malo lošije od sposobnosti osoba sa malo vremena uz televizor.
Studija naglašava da postoje i drugi mogući faktori ovakvog stanja, na primer, slaba ishrana, obrazovanje, cigarete, alkohol, indeks telesne mase i slično, pa i oni mogu dosta uticati na mentalne sposobnosti. Ti faktori nisu bili uključeni u studiju, pa se zato ovi podaci ne mogu uzeti kao zvanični.
Ono što se može uzeti kao zvanični stav jeste da ono što radite u mladalačkom dobu može i te kako imati posledice na kasniji period života. Pretpostavka je da osobe koje se manje bave fizičkim aktivnostima „lakše“ potpadaju i pod druge poroke: nezdrava ishrana, pušenje, alkoholizam, gojaznost, dok vredne osobe za to nemaju vremena.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.