Vaspitanje tinejdžera nije lako, jer su tinejdžeri skoro odrasli ljudi i mnogo toga su čuli i videli, i u školi, i na televiziji, i na internetu. Zato im ličnim primerom treba ukazati na to šta valja, a šta ne valja.
Škola
Pokažite detetu da ste stvarno zainteresovani za njegove probleme u školi da ga razumete, pa će i ono shvatiti da je vama stalo do toga da ono bude dobar đak. Ukoliko svojim stavom pokažete da vas nije briga šta se dešava u školi, i dete će biti nezainteresovano za školu.
Gledanje televizije
Ukoliko odvojite malo vremena da sa decom gledate određene emisije, postepeno ćete formirati i njihov ukus. Ako su to "španske serije", nemojte se ljutiti što dete samo njih gleda. A ukoliko vi gledate ozbiljne programe i obrazovne emisije, možete očekivati da i vaše dete to gleda i zavoli. Idite sa decom zajedno na koncerte, u bioskop ili u pozorište, razgovarajte o tome šta ste gledali, razmenjujte utiske, pa ćete tako formirati i njihov ukus.
Pušenje
Ukoliko ste vi strastveni pušač, ne možete očekivati i zahtevati da vaše dete ne puši.
Ručajte sa svojom decom
Dok ručate, često sa decom imate vremena i da razgovarate i da ih podučavate i da usput čujete šta ima novo u školi i šta se dešava sa drugovima i drugaricama…
Pravilna i redovna ishrana
Prvo vi sami treba da jedete redovno i da se zdravo hranite, pa da insistirate da i deca to rade. Ako vi ujutru jedete kasno, a ručate uveče i prejedete se, pa kasno večerate – onda ćete tinejdžeru teško dokazati da treba jesti tri puta dnevno u pravilnim razmacima i sa užinama između obroka.
Svađa i tuča
Ukoliko volite da galamite dok pričate, često se svađate i volite da uskačete u tuču, nemojte se iznenaditi ako i vaše dete voli da se svađa (pa čak i sa vama), ili van kuće često upada u tuče.
Alkohol i opijanje
Ukoliko često pijete ili se ponekad napijete, očekujte da će i vaše dete nekad to uraditi. Naročito je opasno misliti da malo pića neće škoditi, jer kada tinejdžeri nauče da piju, oni zbog neiskustva ne znaju koliko im je dosta.
Sigurnosni pojas
Ukoliko redovno stavljate sigurnosni pojas kada vozite automobil, i vaše dete će tu naviku neprimetno prihvatiti.
Agresivnost u vožnji
Ukoliko vi volite oštru, agresivnu i prljavu vožnju, i vaše će dete to zavoleti. Ukoliko vi vozite pažljivo, oprezno, ne preterano brzo, i vaše će se dete tako ponašati za volanom.
Prema tome, ne možete biti "selektivno kulturni i pošteni", a tražiti da vam deca budu vaspitana. Pravilnim ličnim primerom decu učimo od malena: u kasnijem dobu samo dograđujemo njihove stavove i vaspitanje, a upornošću i doslednošću ispravljamo njihove loše navike.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da postoji univerzalni recept o roditeljstvu, svi bi ga bez izuzetka primenljivali i imali idealnu decu. Nažalost, ne postoje pravila. Ali to nas ne oslobađa roditeljske odgovornosti da učinimo sve što je do nas. A to je da delamo i pričamo i pokažemo svojoj deci svojim primerom i teorijama iz iskustva, kako treba, bez zvocanja i previše kritike. Izuzeci kada su deca drugačija od nas su ponekad nasledne prirode, možda su povukli na lenjog strica ili neurednu tetku, a nekada adolescenti pružaju otpor naročito brižnim i dominantnim roditeljima i teraju svoje samo da bi dokazali individualnost, makar i potpuno nepovoljno po njih. Moj recept je pored ličnog primera: zdrava komunuikacija, pokazivanje pažnje, vera u njihove sposobnosti, podržavanje u samostalnim poduhvatima, objašnjavanje životnih prioriteta i osnovnih sistema vredosti, među kojima je najvažnija briga o sebi i drugima, sopstvenom zdravlju: fizičkom, duševnom i duhovnom, gde religijsko vaspitanje igra nezamenljivu ulogu. Vaspitati ih da budu svetski ljudi, ali da ne beže od svog nacionalnog bića koje im, pored ostalog, daje kompletan identitet. Sve ovo uz beskrajno moguće strpljenja, razumevanja, uvažavanja i, naravno, ljubavi. I sve to nije garancija za uspeh, ali moramo činiti što treba i moliti Boga da nam deca izrastu u zdrave i kompletne ličnosti!
Uglavnom se slažem sa obrazloženjem o ličnom primeru u vaspitanju dece, ali moramo imati u vidu da postoje i deca na koju ličnim primerom ne možete uticati. Npr. i pored preterane pedantnosti roditelja, dete može uporno biti nepoporavljivo aljkavo ili imam primer deteta koje je od svoje druge godine toliko pedantno, kako u pogledu svojih igračaka i stvari, tako i lične prirode, ili oba roditelja su intelektualci, a deca nisu nastavila školovanje nakon srednje škole. Ima i suprotnih situacija gde su roditelji polupismeni ili jedva završili srednju školu, a deca veoma ambiciozna. Ovakvih primera ima veoma mnogo. Ono što me interesuje je kako postupiti u takvim i sličnim situacijama?