Bez obzira na napredak medicine i tehnologije, zvanični podaci iz Amerike pokazuju da su pedesetogodišnjaci danas u mnogo lošijem zdravstvenom stanju nego ranije.
Istraživanje ukazuje na to da su danas osobe u pedesetim više opterećene zdravstvenim problemima. Kada im je vreme za odlazak u penziju, budu u lošem zdravstvenom stanju.
Kao jedan od razloga za ovakvo stanje navodi se i pomeranje starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina. Svi rođeni 1960. godine i kasnije – na pravo na puno socijalno osiguranje moraju da sačekaju do 67. godine, dok osobe rođene pre 1960. godine takav uslov nisu imale. Postoji mogućnost da zbog toga danas pedesetogodišnjaci svoje zdravstveno stanje opisuju kao loše ili prosečno i zvuče pesimistično u odnosu na predhodne generacije pedesetogodišnjaka. Takođe, i srednjoškolci i tinejdžeri kažu da su danas mnogo više opterećeni nego ranije generacije.
Istraživanje je pokazalo da ovo ima smisla jer je danas većina penzionisanih starijih osoba mentalno i psihički ograničena u obavljanju osnovnih dnevnih životnih zadataka, za razliku od ranijih generacija, dok se fizička sposobnost i funkcije nisu značajno promenile u odnosu na ranije.
Istraživanje ukazuje na to da državni organi, vlada, ovakvo saznanje treba da razmotre i u narednom periodu analizira sve prednosti i nedostatke menjanja starosne granice za odlazak u penziju.
Iz našeg ugla
I kod nas je utisak većine populacije da se sada lošije živi nego ranije i da nije to samo „žal za mladost“. Današnje starije osobe mnogo su više „istrošene“ lošim i neizvesnim životom (stres, ratovi, sankcije, nepravilna i neredovna ishrana, neispravna hrana, izloženost buci i raznim zračenjima…) nego njihovi prethodnici.
Iako nemamo podatke zvaničnih istraživanja, i kod nas je sigurno da se starije osobe mnogo lošije psihički osećaju nego njihovi prethodnici jer su sada mnogo veće psihičke tenzije koje trpimo nego ranije. Što se tiče „fizičkog osećaja“, on je verovatno nešto lakši sada jer nam je na raspolaganju dosta lekova i mehaničkih pomagala koja starijim ljudima olakšavaju život. Sa druge strane, mnoge ranije (naročito zarazne) bolesti skoro su iskorenjene, mada ima novih koje se graniče sa epidemijama..
Što se tiče „penzije“, činjenice govore da „podizanje granice odlaska u penziju“ ne odgovara većini stanovništva, što fizički to i psihički, i da verovatno zbog toga ne bi trebalo povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju. Pored toga, „visoka granica za odlazak u penziju“ i druge neizvesnosti u našem društvu – pogoduju tome da se naša i mlada i srednja generacija nesigurno oseća i „ne vidi perspektivu ni odlazak u penziju“.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Za vreme Tita smo jeli sladak i predivan hleb, isli na more, planine, reke, sela, sargarepa je bila preslatka, paradajz rajski, krastavac nigde bolji. Nije bilo narkomanije, seksualne devijacije, ubistva, nasilja u porodici, jako retko smo bili bolesni, virus tu i tamo, gorivo bilo jako kvalitetno i gotovo dzabe, nije bilo milionera, prostitutki, kriminalaca, mogli smo bilo gde u svet da idemo, postovali su nas od istoka do zapada, knjige u skolama bespllatne, zdravstvo besplatno, nije bilo ulicara i skitnica, sela su bila bogata, gradovi cisti, na televiziji nije bilo rijaliti gadosti, deca su nam bila rumena i bucmasta po ceo dan igrajuci se u prirodi….
Jedino je humano bilo kada su u penziju muškarci išli sa 60 a žene 55 godina. Tako je bilo u SFRJ, ali nama ta država nije valjala, htjeli smo ZAPAD
Lekovi koji UBIJAJU: skrivene namere farmaceutske industrije!
„Ono što seješ, to i žanješ.“ – sve je rečeno, ne treba tu puno mudrovati.