Nova studija osporava široko rasprostranjeno uverenje da bavljenje muzikom može da pomognu povećanju dečje inteligencije.
"Više od 80% odraslih Amerikanaca smatra da muzika poboljšava dečje ocene ili inteligenciju", rekao je autor studije Semjuel Mehr sa Škole za obrazovanje na Univerzitetu Harvard.
"Čak i među naučnicima postoji opšte verovanje da je muzika važna za odrastanje dece – ali postoji vrlo malo dokaza koji podržavaju tvrdnju da bavljenje muzikom ili pohađanje časova muzike poveća mentalni razvoj dece", istakao je on.
U ovoj studiji, Semjuel Mehr i njegove kolege nasumično su testirali decu, četvorogodišnjake, koja su u jednoj grupi pohađala nastavu muzike, a u drugoj grupi nastavu vizuelnih umetnosti: "Želeli smo da testiramo efekte muzičkog obrazovanja koje se zapravo dešava u stvarnom svetu, kod male dece, tako da smo implementirali podatke gde je bavljenjem muzikom (na relaciji roditelj-dete) obogaćivan program obrazovanja dece u predškolskim ustanovamae. Cilj je da se podstaknu muzičke igre između roditelja i dece u učionici, uz davanje roditeljima repertoara muzičkih aktivnosti koje oni mogu nastaviti da koriste kod kuće u radu sa svojom decom."
Posle izvesnog vremena, obe grupe su testirane tako što su deca rešavala matematičke, logičke i prostorne zadatke. Nije bilo dokaza da su deca u muzičkoj grupi imala intelektualnu prednost u odnosu na decu u grupi vizuelnih umetnosti.
Istraživači su zatim sproveli drugi eksperiment koji je obuhvatio 45 dece, od kojih je jedna grupa dece imala muzičku obuku, a ostatak dece nije imao nikakvu obuku. Opet su istraživači ustanovili da muzičke lekcije ne pružaju neku bitnu razliku u razvijanju moždanih aktivnosti, odnosno u rešavanju matematičkih problema.
Iako rezultati pokazuju da muzičke lekcije neće poboljšati detetu školske ocene, muzičko obrazovanje je i dalje važno u razvijanju mnogih osobina, smatra gospodin Mehr: "Postoje rezultati koji pokazuju da nastava muzike ne pokazuje nikakve spoljašnje prednosti kod dece, ali mi ne učimo decu da čitaju Šekspira kako bi postala pisci ili postala u nečemu veštija. Mi decu učimo da čitaju Šekspirova dela zato što verujemo da je to važno za njihovo sveukopno vaspitanje i obrazovanje. Muzika je drevna ljudska aktivnost – najstarije flaute nađene u iskopinama potiču od pre 40.000 godina, a ljudska pesma postoji i pre toga. Svaka kultura na svetu ima muziku, uključujući i muziku za decu. Muzika govori nešto o tome šta znači biti čovek, i bilo bi ludo da ne učimo našu decu da vole muziku i da se bave muzikom."
Studiji je nedavno objavljena u časopisu "PLoS One".
Napomena
Ovo istraživanje je rađeno na relativno malom uzorku dece, a i mereni su kratkoročni efekti na inteligenciju, dok dugoročni efekti na inteligenciju i zdravlje nisu analizirani.
Bez obzira na to da li postoje konkretni rezultati ili ne u vezi sa dečjim pohađanjem muzičke nastave i razvojem dečje inteligencije, bavljenje dece muzikom ima dugoročne i višestruke koristi po zdravlje i vaspitanje. Deca koja se bave muzikom razvijaju smisao za lepotu i umetnost, postižu veće opšte obrazovanje, a samo pohađanje muzičke nastave odvaja ih od preteranog sedenja pored kompjutera i televizora i pomaže u stvaranju radnih navika i druženju sa pozitivnim osobama.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.