Stari ljudi uvek upozoravaju mlađe, na pragu ženidbe ili udaje, da dobro povedu računa s kim zasnivaju bračnu zajednicu i iz kakve porodice potiče izabranik ili izabranica. Da li im neko boluje od bolesti bubrega, padavice, duševne ili neke druge bolesti bila su nekada ključna pitanja o kojima se mnogo vodilo računa. To nije bilo bez razloga, jer su mislili na potomstvo i pribojavali se mogućnosti da dete nasledi neku od tih bolesti. Da nasleđe igra vrlo važnu ulogu u životu svih nas potvrđuje i vreme u kojem danas živimo.
Stoga, bez obzira na mogućnost lečenja naslednih bolesti, i dalje treba dobro otvoriti oči prilikom odabira budućeg partnera za zajednički život. Ovu preporuku neće prihvatiti svi; životni pragmatičari samo donekle, a osobe kojima su osećanja u životu lajtmotiv gotovo nikada. Radije su spremni da rizikuju i da se nadaju da se to neće dogoditi njihovom detetu nego da za brak izaberu nekoga potpuno hladne glave.
Ko tu greši i koliko je nasledni faktor važan za stvaranje zdravog i lepog potomstva? Zdravlje predstavlja spregu naslednih faktora i okoline u kojoj živimo. Faktori povezani s nasleđem su izuzetno važni jer određuju dužinu života, kao i naš izgled. Od kakvog materijala ste sazdani – tako ćete i izgledati. Pojednostavljeno posmatrano, to je kao kad po kvalitetu procenjujete kuću od cigala ili dasaka; koja je kvalitetnija lako je ustanoviti po materijalu od kojeg je sagrađena.
Još mnogo elemenata iz spoljašnjeg okruženja ima uticaja na eventualnu pojavu određene bolesti. Izloženost ekstremnim klimatskim uslovima, pojačano izlaganje sunčevim zracima, zagađen vazduh i mnogo drugih nepoželjnih uticaja upotpunjuju paletu faktora rizika koji samo olakšavaju pojavu neke bolesti ukoliko za nju već postoji urođena sklonost.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.