Proliv je čest neželjeni efekat upotrebe antibiotika i javlja se, posle izvesnog vremena, kod skoro svake treće osobe koja uzima ove lekove. Međutim, nova istraživanja pokazuju da probiotici pomažu u smanjenju neželjenog sporednog efekta antibiotika.
Budući da utiču na dobre i loše bakterije, antibiotici mogu da poremete delikatnu ravnotežu mikroba u crevima, dok probiotici mogu da obnove tu ravnotežu i tako smanje rizik od proliva.
Istraživači su ustanovili da osobe koje pored antibiotika uzimaju i probiotike imaju 42% manje šanse da dobiju proliv.
Istraživanje je takođe pokazalo da probiotska hrana i suplementi koji promovišu digestivno zdravlje imaju različite efekte, pa ostaju neodgovorena mnoga pitanja o njihovim zdravstvenim prednostima.
Probiotici i zdravlje
Probiotici se mogu naći u jogurtu sa živim bakterijskim kulturama, kao i u drugim namirnicama i dijetetskim proizvodima, a ovi proizvodi se pojavljuju u sve većim količinama u prodavnicama.
Globalna prodaja probiotskih namirnica i suplemenata dostigla je 21 milijardu dolara u 2010. godini, a procenjuje se da će ova brojka porasti na 31 milijardu do 2015. godine.
Jedno od glavnih pitanja koje ostaje neodgovoreno jeste koji probiotici su najbolji i u kojoj količini.
Manjak istraživanja komercijalnih proizvoda
Nijedno istraživanje koje je urađeno do sada nije u analizu uključilo pregled komercijalno dostupnih tipova jogurta, dok se vrlo mali broj istraživanja pozabavio ispitivanjem probiotskih suplemenata.
Za mnoge vrste bakterija smatra se da su probiotici, a komercijalno dostupni suplementi sadrže različite kombinacije ovih mikororganizama.
U ovom trenutku istraživanja nam ne govore mnogo o tome koji mikroorganizmi najbolje deluju kao probiotici. Stručnjaci zaključuju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se upravo to identifikovalo.
Hrana kao izvor probiotika
Čak i ako ne postoje preporuke o specifičnim proizvodima, postoje poznati izvori hrane sa probioticima.
Navodimo namirnice koje sadrže probiotike:
- Jogurt koji sadrži žive bakterije. Treba se uveriti da na etiketi piše da određena vrsta jogurta sadrži žive bakterije, živu kulturu ili probiotike.
- Sirevi koji sadrže žive bakterije, a to su čedar i plavi sir, ali ih ne treba kuvati jer toplota ubija kulture bakterija.
- Kefir – piće zasnovano na bazi jogurta.
- Različiti oblici fermentisane soje. Pasta koja se koristi za začinjavanje i fermentisana verzija soje koja se često koristi kao zamena za meso.
- Fermentisani kupus.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.