Možda će mnogima zvučati čudno, ali je činjenica da su ljudi koji se trude da svakoga dana budu što pozitivniji i srećniji u mnogo manjoj meri podložni srčanim oboljenjima nego ostali.
Baš kao što negativna osećanja i mentalna stanje poput depresije, besa i neprijateljske nastrojenosti predstavljaju moguće faktore koji prozrokuju srčani udar i šlog – postoje implikacije da sreća štiti srce od pomenutih nedaća.
Ovo su samo potvrde starih izreka, poslovica i mudrosti da je sreća povezana sa zdravljem, a da bes i zloba prizivaju i izazivaju bolest.
Do ovog otkrića došlo se nakon sprovođenja obimne studije koja je ispitivala uticaj pozitivnih stanja ličnosti poput sreće, zadovoljstva i entuzijazma na rizik od pojave srčanih oboljenja.
Ispitivanja
Autori studije su nadgledali 1.739 zdravih odraslih osoba na teritoriji Kanade u periodu od 10 godina kako bi utvrdili da li i u kojoj meri negativna, odnosno pozitivna osećanja, utiču na njihovo zdravlje. Na početku studije, eksperti su izvršili procenu načina izražavanja i intenziteta negativnih osećanja ispitanika poput depresije, nervoze, neprijateljske nastrojenosti, kao i procenu pozitivnih osećanja kao što su radost, sreća i uzbuđenje. Osobe koje su po prirodi srećne svakako imaju depresivne momente i trenutke kada su skloni ispoljavanju drugih negativnih osećanja, navode autori istraživanja. Ipak, kod njih sve to zavisi od trenutne situacije i prolazne je prirode.
Težnja za izražavanjem pozitivnih osećanja, poput sreće i zadovoljstva, poznatija je u krugu psihologa još i kao pozitivni afekat.
„Ono što smo saznali na osnovu prethodnih istraživanja jeste da negativna osećanja imaju potencijal da predskažu srčana oboljenja. Upravo iz ovog razloga, pokušali smo da otrkijemo da li pozitivni afekat ima zaštitno dejstvo.“
Sreća i srce
Nakon uzimanja u obzir svih poznatih faktora koji izazivaju srčana oboljenja, istraživači su došli do otkrića da je kod osoba koje sijaju od sreće verovatnoća za pojavu srčanih oboljenja čak 22% manja (u periodu od narednih 10 godina) nego kod osoba koje se nalaze na sredini skale negativno-pozivitnih osećanja. Kod osoba koje su pokazivale najviše negativnih osećanja, zabeležen je najveći rizik za razvijanje nekog od srčanih oboljenja, dok je kod osoba koje su bile najsrećnije taj rizik bio najmanji.
Ova zaštita je bila na snazi čak i u trenucima kada su srećne osobe pokazivale prolazne depresivne simptome. Ipak, ovi rezultati ne predstavljaju čvrst dokaz o zaštitnoj snazi sreće kada je srce u pitanju. Sami autori studije ističu da je za dobijanje konkretnih dokaza neophodno u bliskoj budućnosti izvršiti još rigoroznija klinička ispitivanja, kako bi dobijeni rezultati bili što objektivniji.
Preporuke
Dok do toga ne dođe, eksperti preporučuju da bi svako od nas trebalo da u toku dana odvoji barem 15 do 20 minuta radeći ono u čemu najviše uživa i ono što ga najviše opušta. Najbitnije je posvetiti se usrećivanju samog sebe, bez izuzetka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ovo sto je ovde napisano, je smejurija i za predskolski uzrast. Mislio sam da sada napisem citav jedan tekst, koliko je sve ovde izneto besmisleno, ali odustajem. Vise nemam snage, marketing me pobedio. Svaka vam cast.
Po toj logici ja sam trebao da umrem odavno. A moj deda jos ranije, a umro u 80 godina, udarila ga kola. Na autopsiji se zgranuli kad mu videli unutrasnje organe. Rekli ovaj starac bi ziveo ko zna koliko. Ali, deda uvek u minut rucak, uvek crn hleb(vi ne znate kako on izgleda, to nema veze sto vidjate sada u prodavnici), uvek mlaka voda i let, svi zubi zdravi, nijedan kvaran u 80 godina E jeste bio pesimista, jeste bio nervooza ziva, jeste bio nadzak,….