Nemali broj ljudi veoma se plaši odlaska zubaru, i to u tolikoj meri da će radije trpeti bol i rizikovati komplikacije nego da sedne u zubarsku stolicu i dopusti bušilici da im se približi. Jedan deo tih ljudi čak ima i fobiju od zubara (odontofobiju). Srećom, to stanje nije nemoguće prevazići.
Koji su simptomi odontofobije? Skoro panično stanje javlja se odmah nakon ulaska u ordinaciju – znojenje, lupanje srca, nekad i gubitak svesti. Taj strah najčešće potiče od neprijatnog iskustva iz detinjstva i/ili od nimalo prijatnijeg osećanja da se popravljanjem zuba zadire u veoma intimnu oblast. Sad, zubi pre ili kasnije moraju da se poprave – bolje pre, jer kasnije bude bolnije, i manje je moguće popraviti. Evo nekih trikova koji vam mogu pomoći da se izborite sa strahom od zubara.
Za početak, dobra je ideja da odaberete zubara po preporuci, dakle, nekog s kime je osoba kojoj verujete imala dobra iskustva. Pre nego što sednete u zubarsku stolicu recite zubaru za svoje stanje.
Obično se preporučuje da se posete zubaru zakazuju za oko tri sata posle podne, jer je tada osetljivost na bol najmanja. Međutim, ako se baš jako bojite zubara, najbolje je da zakažete za što ranije ujutru, jer ćete tako imati manje vremena da razmišljate o tome koliko se bojite.
Pokušajte da se dogovorite sa zubarom da vam u početku ne popravlja zube duže od 15 minuta ili od pola sata. Takođe, pokušajte da se dogovorite o nekom znaku koji mu možete dati kad bol postane preveliki, kako bi prekinuo, a vi se malo odmorili.
Za ovakve situacije malčice razmazite sebe – posle svake posete zubaru koju ste „preživeli“, nagradite sebe nekom sitnicom (nemojte baš slatkišima!). Ukoliko znate da vas posle toga čeka nešto lepo, biće vam lakše da izdržite.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja sam u poslednje vreme imala grdne muke sa zubarima, imala sam na kraju strah, da počnem da se tresem, jer sam imala i operacije, protetiku, otok zuba, ali sam na kraju sve nekako pregrmela, a mislim da više neću ni imati strah koji mi se ocigledno stvorio od zubara, zato, ljudi, stisnite petlje, idite zubaru, jer svako odugovlačenje štetiće vam., ja sam sve pregrmela i sad imam divne zube, koje negujem, idem redovno na kontrole.
Molim Vas za pomoć. Ja se mnogo bojim zubara. Imam 11 godina, i mislim da je to sasvim normalno za moj uzrast. Ali na šta da mislim kada sednem na onu groznu stolicu kod zubara?! Molim vas, pomozite mi! Trebalo je krajem 2011. godine da idem da mi stave plombu, ali sam se bojala pa nisam htela da idem, a ove 2012. godine mi je ispao taj lek. Imam onu rupu u zubu, gde je stojao taj lek. Da li bi sada trebalo da mi stave samo plombu u zub, ili da mi ga još buše? Da li boli kada se stavlja plomba? I još nešto: počeo je pre 3 dana da me boli taj zub kada zagrizem (sa desne strane). Šta mi preporučujete? Hitno mi treba odgovor, u pomoć!
Samo recite sebi: „Neću umreti“, „Moram imati lepe zube“. Tako i ja. I deluje. 😀
Uf, malopre sam bila kod zubara da mi stavi plombu. Uplašila sam se, stvarno! Kunem se! Al’ šta ću. Imam 11 godina i opet nisam dozvolila da mi poprave taj zub. Želela bih da napišete nešto o plombama. Tako se bojim.
Strah od zubara mnogi od nas vuku iz detinjsta zbog loših stomatologa, čast izuzecima. Imala sam velikih problema sa zubima. Sad imam pravi holivudski osmeh kako stomatolozi zovu i biserno bele zube. Strah je individualna stvar i zavisi od vaspitanja i odnosa roditelja prema detetu, pranje zubića i odlaska kod stomatologa…
Ja se bojim zubara, ne smem da odem, ali znam, kada me zaboli zub da moram otići i da će bol biti jači, alii šta ću kad ne smem, imamm taj strah od zubara od malena…
Pokušavaću samo da kritikujem sama sebe kada se uplašim jer pomoglo mi je sinoć…
Da li možete da napišete nešto o pranju zuba kod dece?
Strah od stomatologa ima više uzroka, ali je najčešće loše iskustvo u ordinaciji ili loša priča. Važno je dobro se pripremiti, zakazati intervenciju u jutarnjim satima, uzeti neko sredstvo za opuštanje, ako je neophodno, imati poverenje u svog stomatologa i uslugu dobiti sa anestezijom. Dečji stomatolozi znaju kako se teško i mukotrpno pridobijaju pacijenti i kako se začas izgube ako se ne predvidi svaka situacija. Moje tridesetogodišnje iskustvo u dečjoj stomatologiji govori da je moguće svakog pacijenta „pripitomiti“ svojim blagim, ali autoritativnim stavom, a da pri tome nikada, nikada ne koristite silu. Čak i deca sa posebnim potrebama mogu biti zbrinuta u regularnoj stomatološkoj ordinaciji. Stomatolog mora da prati struku, a i da bude veoma dobar psiholog, što je nekada mnogo važnije. Stomatološke intervencije nisu prijatne same po sebi, ali se poseta stomatologu može doživeti kao krajnje prijateljska i prijatna.
Od bolesti zuba niko nije umro! Ljudi nemaju potrebe da se plaše! Činjenica je da popravljanje zuba može biti bolno, ali nikako kobno po ljudsko zdravlje i ljudski život.
Mislim da ljudi imaju bespotreban strah od zubara. Verujte mi da se niko njih toliko ne plaši koliko stvara paniku drugima. U nekim situacijama stvarno može biti bolno, ali popravljanje zuba i slično ne!