Za organizam – nužan oligoelement i snažan antioksidans. On ima sposobnost da vezuje slobodne radikale u organizmu, koji izazivaju mnoge zdravstvene probleme.
Za jak imuni sistem, koji je osnova zdravog organizma, selen je i te kako važan kao i za dobro funkcionisanje štitaste žlezde.
Nedavno sprovedena opservaciona studija u kojoj je bilo uključeno 6.000 ispitanika pokazala je da se niži nivoi selena u krvi mogu dovesti u vezu sa povećanim rizikom od Hašimoto tireoiditisa i hipotireoze.
Ovaj mineral sprečava starenje kože, mišića i mozga, tako što štiti ćelije od oksidacije. Takođe, učestvuje u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, a u jetri podstiče izbacivanje toksina.
Kako naš organizam ne proizvodi selen, potrebno ga je unositi putem hrane. Najbolji izvor selena je hrana bogata proteinima kao što su: crveno meso, morski plodovi, riba, jaja, brazilski orah i beli luk.
Nedostatku selena najpodložnije su osobe, poput pušača, onih koji konzumiraju alkohol, kao i ženske osobe koje godinama konzumiraju kontraceptivne pilule.
Manjak selena mogu imati i osobe koje boluju od distrofije ili drugog mišićnog poremećaja, jer je selen najviše skoncetrisan upravo u mišićima.
Veću potrebu za ovim mineralom imaju starije osobe. Sve bolesti koje se javljaju u kasnijoj životnoj dobi naglašavaju upravo nedostatak selena.
Nedostatak kod muškaraca povezan je sa neplodnošću, 50 odsto selena u muškom organizmu nalazi se upravo u testisima i semenoj tečnosti koju oni proizvode.
Većina ljudi preporučeni unos selena dobija iz hrane, međutim u nekim slučajevima ovaj mineral je potrebno dodatno unositi putem suplemenata.
Dnevne doze za decu od jedne do tri godine iznose 20mg, od četiri do devet godina – 30 mg, a za decu od 10 do 13 godina – 40 mg. Deca starija od 14 godina i odrasli trebalo bi da unose 55 mg selena, dok je doza za trudnice 60 mg. Starije osobe trebale bi da unose nešto veću dozu – 70 mg.
Doza veća od 400 mikrograma dnevno može da izazove trovanje i prouzrokuje određene iritacije kože glave i noktiju.
Primenjivanje selena u dužem vremenskom period, čak iako su doze manje, može povećati rizik od razvoja dijabetesa, pa se u svakom slučaju preporučuje konsultacija sa lekarom.
(N1 Beograd)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Rekli ste: doza veća od 400 mikrograma može da izazove trovanje. ….a u članku baratate sa mg što je skraćenica za miligrama! Nonsense! Molim da to pojasnite i ako treba ispravite ili sebe ili mene! !! – Marko Kalenderac