Kada upoznajete neku devojku, kada je vidite prvi put, primetite sve: dužinu njene kose, zvuk njenog glasa, miris šampona koji koristi. Dok pokušavate da izgovorite prvu rečenicu, vaš mozak je već pretvorio sve te spoljne nadražaje u pamćenje. Sve što predstavlja potencijalnu memoriju mora da prođe kroz mentalno sito da bi se smestilo u našem mozgu. Međutim, to je samo prvi korak u složenom procesu. Jednom stvoreno pamćenje rastavlja se na više senzornih komponenti koje se zatim šalju dalje prema mozgu. Kada kasnije pomislite na određenu osobu ili slučajno čujete njeno ime, stvara se kompletna slika koja je sačuvana u vašem pamćenju.
Pre nego što osetite glavobolju izazvanu mamurlukom, znajte da previše pića može da uzrokuje trenutnu amneziju, neku vrstu pomračenja, zbog čega pijani ljudi mogu da urade svakakve gluposti. Ipak, ako nešto zapamtite dok ste pijani, veća je verovatnoća da ćete se toga setiti kada ponovo budete pod dejstvom alkohola, što je paradoksalno, ali ipak istinito. Setite se onih koji počinju da recituju „Gorski vijenac“ posle poslednje ture pića…
Ljudski sklop je takav da se ne sećamo svog rođenja, a čovek bi pomislio da bi nešto tako traumatično kao što je dolazak na svet ostavilo traga u pamćenju. Ipak, činjenica je da naša sećanja sežu najdalje do pete godine života. Zašto? Najčešće objašnjenje polazi od toga da se s početkom govora menja način razmišljanja kod deteta. To nas sprečava da prizovemo dotadašnje pamćenje.
Kakva je onda naša memorija u poređenju s kompjuterskom? Trka je izjednačena, ali smo mi ipak u prednosti – za sada. Naš mozak ima veći kapacitet memorije od najsavršenijeg kompjutera, iako bi se to u narednim godinama lako moglo promeniti. Dakle, sive ćelije su daleko pouzdaniji mehanizam za čuvanje informacija.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.