Ukoliko ne možete da zaspite, nemojte ostajati u krevetu pokušavajući da naterate san na oči. To ne ide tako, jer san nije podložan naredbama. Ustanite i posvetite se nečemu što vas opušta. Ukoliko vas baš mrzi da ustajete, ostanite u krevetu i uspavajte se čitajući omiljenu knjigu. Ako ste radili do kasno u noć, pre odlaska na spavanje opustite se toplom kupkom u kadi; to sigurno pomaže, ali trudite se da od prevelike opuštenosti ne zaspite dok ste još uvek u kadi.
Spavajte u udobnom krevetu, u prostoriji u kojoj temperatura ne prelazi 20 stepeni Celzijusa i koja je što je više moguće zaštićena od buke i svetlosti. Snižena temperatura pomoći će vam da zaspite, a izolacija od spoljnih zvukova učiniće da imate čvrst i miran san. Pre nego što pođete na počinak, trudite se da vam večera bude laka i nezačinjena, kako u toku noći ne biste imali probleme s varenjem koji će vas sprečiti da zaspite. Nikada ne vežbajte pred sam odlazak na spavanje, ali fizička aktivnost u toku dana i te kako može biti od koristi da se oslobodite nepotrebne napetosti. Tako relaksirani lakše ćete utonuti u san.
Pokušajte po svaku cenu da se odviknete od spavanja preko dana. Čak i jedan sasvim kratak odmor u toku poslepodneva na trosedu u dnevnom boravku može potpuno da vam poremeti ritam spavanja u toku noći. Dakle, bez obzira na to koliko ste umorni nakon posla, ne dozvolite sebi da utonete u popodnevnu dremku. Još nekoliko sitnica pred odlazak na spavanje: izbegavajte kafu, čaj i alkohol pre odlaska na spavanje. Umesto toga popijte šolju toplog mleka ili, ako baš volite da pijete čaj, opredelite se za čaj od kamilice, koji ima opuštajuće dejstvo.
Ukoliko preduzmete sve neophodne mere predostrožnosti, nema nijednog razloga da već iste večeri ne utonete u blaženi san i odspavate osam ili više sati mirno i spokojno kao beba.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Zdrav san je veoma važan u životu svakog čovjeka. U globalu, naš dan je podjeljen na tri osmice, i to: osam sati rada na radnom mjestu, osam sati odmora i drugih aktivnosti i osam sati spavanja. To znači da čovjekov organizam treba prosječno da spava osam sati. Na kvalitet sna ne utječe samo dužina spavanja, već i opšte zdravstveno i psihičko stanje čovjeka, fizički i psihički zamor, prezasićenost hranom, vremenske prilike kao što su velike vrućine ili velike hladnoće, vlažnost zraka i vazdušni pritisak, starost čovjeka, doba dana i vremenske prilike, udobnost ležaja na kome se spava, čistoća, provjetrenost i higijenski uslovi u prostoriji u kojoj se spava, odnosno mikroklima prostora u kome se spava, oblik jastuka i način na koji je postavljen, udobnost madraca i postaljnog rublja, razni mirisi, masaže i osvježavajući napici (mlako mlijkeo izaziva pospanost), seksualne aktivnosti itd. Loš san i nenaspavanost mogu kod čovjeka imati za posljedicu kratkoročne ili dugoročne štetne manifestacije kao što su pomanjkanje koncentracije, nesposobnost upravljanja motornim vozilom ili nefunkcinalno obavljanje uobičajenih radnih zadataka, pa čak i zaboravnost i smetenost. Jedini način da imamo zdrav san jeste da iz svog života eliminišemo sve štetne uzroke koji utječu na nesanicu ili loš san, a prije svega da imamo u vidu da je zdrav san jedan od uslova za zdrav i dug život svakog čovjeka.