Menopauza nije bolest već period u životu žene kada dolazi do poslednjeg menstrualnog krvarenja usled prestanka dejstva hormona na sluzokožu jajnika.
Fizički gledano, u vreme menopauze kod žene opada nivo estrogena u telu, a to uslovljava promene u reproduktivnom sistemu, u mozgu, srcu, kostima, koži, celom organizmu.
Perimenopauza nastaje nekoliko godina pre menopauze.
Klimakterijum je takođe period od desetak godina neposredno vezan za menopauzu.
Menopauzni sindrom je skup simptoma i znakova u menopauzi uzrokovan poremećajem ravnoteže hormona.
Menopauza nije bolest ali se protiv neprijatnih simptoma može boriti na više načina:
Ličnim pozitivnim stavom, samopuzdanjem, shvatanjem da to nije bolest i nije kraj života, već jedan period u životu u kome se može uživati (penzija, unučići, putovanja, odmor, opuštenost…).
Razumevanje članova porodice jedan je od najboljih „lekova“ za sve simptome, jer je ženi u tim trenucima najpotrebnija ljubav i podrška.
Zdrava ishrana eliminiše mnoge tegobe u menopauzi, a unosom kalcijuma sprečava se osteoporoza.
Umerena fizička aktivnost omogućava da ne zarđaju neki organi i mišići, ali i da duh bude zdrav.
Redovno održavanje higijene (umivanje, kupanje, tuširanje…) i pravilno odevanje mogu znatno smanjiti uticaj neprijatnih simptoma menopauze.
Jedna od važnih stvari je da se žena „ne zapusti i ne zakopa u kućne poslove“, već da se ulepšava, neguje (oblačenje, šminkanje, redovna poseta frizeru, kozmetički tretmani, depilacija…). Treba odvojiti vreme za sebe, za kupovinu i šetnju…
Alkohol i duvan su neprijatelji koji višestruko deluju na ženu u tim godinama. Preporučuje se jedna manja čaša crnog vina dnevno kao lek.
Umne aktivnosti ne treba zanemariti jer sprečavaju da se mozak ulenji (TV, knjige, novine, ukrštene reči, sudoku, kviz, pletenje, film, pozorište, šetnje…)
Putovanja i druženje sa vršnjacima i drugim ljudima veoma su značajni za prevazilaženje usamljenosti i depresije.
Redovna terapija protiv postojećih hroničnih bolesti se podrazumeva, jer tako smanjujemo njihove negativne uticaje na ionako otežan način života žene.
Ukoliko se padne u povremene krize, jednokratno uzimanje lekova protiv bolova ili lekova za smirenje utiče na lakše prevazilaženja krize.
Svim ženama iznad trideset godina preporučuje se redovna poseta ginekologu, jednom godišnje, u cilju ranog uočavanja mogućih kancerogenih promena na grliću materice ili dojkama.
Ukoliko su neprijatni simptomi menopauze veoma izraženi, treba se konsultovati sa lekarom radi jače terapije, jer sada postoji dosta hormonskih, biljnih i prirodnih preparata. Treba izabrati one koji će vašem organizmu najbolje prijati, sa što manje posledica. Novije generacije hormonskih preparata mogu znatno pomoći ženama u prevazilaženjeu nekih tegoba u menopauzi uz veoma mali broj neželjenih efekata. Farmacuti na osnovu svojih istraživanja preporučuju povremeno uzimanje odgovarajućih hormonskih preparata ukoliko su neophodni, ali naravno uz konsultaciju sa ginekologom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Ja sam ušla u preranu menopauzu, sa 37 godina. Po doktorovom upustvu pijem lek. Htjela bih pitati da li treba još nešto koristiti osim ovog leka. Unapred se zahvaljujem.
Kao ginekolog uočila sam da simptomi menopauze više uznemiravaju žene koje imaju manje „spoljnog“ života – ne rade, deca velika, nerazvijen sportski, društveni život „za svoju dušu“, van porodice. One kao da prihvataju sve te promene kao bolest, pričaju o tome, očekuju veću pažnju, a postižu suprotno – svima su teret i bivaju izbegavane. Tako još dublje tonu u „jadna ja“ period. Aktivne žene koje rade, bave se nečim, imaju drugarice sa kojima izađu povremeno, one kojima su deca još mala, kao da ne prolaze kroz sve to. Jednostavno, nemaju vremena da „veličaju“ tegobe koje nailaze, nemaju potrebe da tako skreću pažnju na sebe, jer one „uzimaju od života“, a ne čekaju da se „neko smiluje i ponudi im“.