Dugotrajna izloženost stresu itekako deluje na organizam, koji vremenom oslabljuje pa postajemo skloniji brojnim bolestima. Najčešće se stres povezuje sa nesanicom, teskobom, bolestima srca i migrenom, ali i ovi problemi mogu da ukažu da ste pod velikim pritiskom a da toga niste ni svesni:
1. Problemi sa probavom
Medicinski stručnjaci veruju da je mozak direktno povezan sa probavnim sistemom, što znači da stres utiče na probavne smetnje i/ili na apetit. Ako ste u zadnje vreme primetili smanjen apetit ili potrebu za promenom ishrane, postoji velika mogućnost da se nesvesno pod stresom zbog problema u vašoj okolini.
2. Stalno ste prehlađeni i skloni infekcijama
Zbog stalne izloženosti stresu, kardiovaskularni sisitem radi otežano što može da prouzrokuje povišeni krvni pritisak i pad imuniteta. Zbog toga će se vaš organizam teže boriti sa prehladama i infekcijama.
3. Zatezanje ili bol u grudima
Stres često prati i teskoba, a posledica toga može biti bol ili pritisak u grudima. Budući da se većina ljudi boji boli u grudima jer je indikator ozbiljnijih stanja, i to im dodatno stvara stres. Ako osećate često bol u grudima ili jako lupanje srca, to može da bude znak da ste pod velikim stresom, piše Daily Vibes. U tim situacijama najbolje je posetiti lekara i konsultovati se sa njim.
4. Bez obzira koliko se odmarate, uvek ste umorni
Mozak i telo pod stresom „rade“ više nego što bi trebali. Ako se ne možete dobro odmoriti na način na koji vama odgovara, vremenom će to početi ozbiljno da utiče na vaše telo i celokupno funkcionisanje organizma. Konstantni umor, sa kojim se budite ujutro bez obzira što ste spavali celu noć, jedan je od jasnih znakova da ste pod dugotrajnim stresom i da se vaš mozak ne može odmoriti.
5. Želja za seksom je sve manja
Iscrpljen i umoran čovek, koji je pod konstantnim stresom, može da oseća sve manju želju za seksom. To se odnosi i na muškarce i žene. Stres onemogućava rad hemikalija u mozgu zaduženih za seksualni nagon. Medicinski gledano, stres je direktno povezan sa smanjenjem broja sperme kod muškaraca i problemima sa ovulacijom kod žena. Jedan od preduslova za uživanje je opuštenost, što ljudi pod stresom najčešće nisu.
6. Nagle promene u težini
Stres može da podstakne gubitak ili dobitak na težini, zavisi od načina na koji se čovek nosi sa stresom. Neki jedu više pod stresom i često nezdravu hranu, prilikom čega im hrana služi kao uteha, dok drugi u tim situacijama uopšte nemaju apetita. U oba slučaja, promene u težini su obično nagle i upravo zato mogu ozbiljno da naštete zdravlju.
7. Glavobolje ili migrene
Glavobolje su češće kod ljudi koji su pod konstantnim stresom, nego kod onih koji se znaju i mogu s vremena na vreme opustiti. Ako ste skloni migrenama, stres ih može još više pogoršati i narušiti već loše zdravstveno stanje. Stres je najčešći uzročnik glavobolja i napetosti koji pogađaju veliki broj ljudi, pokazala su istraživanja.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.