Nekoliko neprospavanih noći nije veliki problem, ali ako se to pretvori u obrazac i više ne možete spavati kako treba, to može biti znak da je stres na poslu postao toksičan.
Jedna stvar je imati pokoji stresan dan na poslu, to je sasvim normalno, a sasvim drugo odlaziti s ‘grčem u želucu’ na svoje radno mesto baš svaki dan. Hronični stres na poslu direktno je povezan s lošijim fizičkim i psihičkim zdravljem zaposlenih i češćim odlaskom na bolovanje.
Jeffrey Pfeffer, profesor organizacijskog ponašanja na Stanfordu, napisao je knjigu ‘Dying for Paycheck’ (u prevodu – Umiranje za platu). U njoj je svojim istraživanjem otkrio da loša upravljačka politika u američkim firmama čini osam odsto godišnjih zdravstvenih troškova te je povezana sa 120.000 smrtnih slučajeva svake godine.
Kako u svemu u životu, tako je i na poslu važno osluškivati svoje telo jer ono upozorava da nešto nije u redu i pre nego možda sami toga postanete svesni. Obratite pažnju na ove znakove – da stres na poslu počinje uništavati vaše psihičko i fizičko zdravlje:
Ne možete da spavate
Prva stvar koja se pojavljuje kod prekomernog, kroničnog stresa na poslu je nesanica.
– Ljudi pričaju kako ne mogu zaspati zbog mnoštva misli koje im jurišaju glavom ili da ne mogu spavati kako treba, bude se usred noći i razmišljaju o obavezama koje imaju – kaže Monique Reynolds, klinička psihološkinja iz Centra za anksioznost i promene ponašanja u Marylandu.
Nekoliko neprospavanih noći nije veliki problem, ali ako se to pretvori u obrazac i više ne možete spavati kako treba, to može biti znak da je stres na poslu postao toksičan.
– Ako je taj stres konstantno povezan sa poslom, to znači da nešto tamo nije u ravnoteži – dodala je.
Imate glavobolje
– Mišići su vam zbog stresa napeti kako bi zaštitili telo od povreda, tako to mozak percipira pa mišićima i šalje takve signale. Kada radnik radno mesto doživljava nalik neugodnoj ratnoj zoni, njegovi mišići su stisnuti – objasnili su u Američkom psihološkom udruženju.
Hronična napetost u vratu, ramenima i glavi zna biti povezana s migrenama i tenzijskim glavoboljama. Monique Reynolds kaže da stres stvara fiziološke simptome, a to se manifestuje kao bol.
Bole vas mišići
Kada je posao koji radite previše toksičan, to može biti nalik kao da se borite s tigrom za svojim radnim stolom. Mozak dobija signale kao da ste pod pretnjom, pa celi vaš sistem preplavi adrenalinom i drugim hormonima stresa.
– Naš nervni sistem je tokom toksičnih poslova stalno na ivici. Neprestano iščekujemo i spremni smo da reagujemo na neugodnog šefa ili saradnika – rekla je Reynolds.
Kaže da, ako vam je čeljust stisnuta tokom posla, a ramena pognuta, to bi mogao biti znak da posao utiče na vaše zdravlje, i to ne u dobrom smislu.
Mentalno zdravlje je sve lošije
Povećan nivo stresa može pogoršati postojeće probleme s mentalnim zdravljem, napominje psihološkinja. Osećate li da vam je šef uvek ‘za vratom’, vaše mentalno zdravlje će platiti cenu za to.
Prema jednoj analizi iz 2012. godine, tokom koje su stručnjaci proučavali 279 studija, otkrivena je povezanost između organizacijske nepoštenosti i pritužbi zaposlenih na zdravlje, poput depresije i prejedanja zbog hroničnog stresa na poslu.
– Loše postupanje nadređenih na poslu prema zaposlenim može uzrokovati stres koji čoveka nadvlada. Posebno toksičan stres je nepravda jer udara u srž onoga ko smo. Kada prema meni postupate nepravedno, napadate zapravo moje dostojanstvo kao ličnosti, u osnovi poruka glasi da i ne zaslužujem pošteno postupanje ili da budem tretiran kao drugi – pojašnjava E. Kevin Kelloway, kanadski istraživački sa Katedre za psihologiju rada na Univerziteta St. Mary.
Često ste bolesni
Ako ste stalno prehlađeni, razmislite dobro o tome kako se osećate vezano za svoj posao. Mnoga istraživanja dokazala su da hronični stres može oslabiti imunološki sistem čineći ga manje otpornim na bolesti.
Izgubili ste interes za seks
Kada posao nosite kući i nikako ga se ne možete otresti, vaši odnosi će patiti. Američko psihološko udruženje napominje da, ako žene moraju ‘žonglirati’ s profesionalnim stresom i tekućim ličnim i financijskim obavezama, to lako može umanjiti želju za seksom. Kod muškaraca takav hronični stres zna da rezultuje manjom proizvodnjom testosterona, a to pak vodi do slabijeg libida.
– Jednostavno mora postojati određena doza opuštenosti da se osećaju uzbuđenja omogućio rast. Tu je i faktor vremena. Ljudi često govore kako nemaju dovoljno vremena za seks – pojasnila je psihologinja Reynolds.
Stalno ste umorni
To je vrsta umora koja ne nestaje ni nakon popodnevnog ili vikend spavanja. Zaposleni na kronično stresnim radnim mestima znaju osećati konstantan umor koji nikako ne prolazi. To je još jedan od fizičkih simptoma toksičnog okruženja – čovek se oseća kao da posao isisava svaki atom snage iz njega.
Imate probavne tegobe
Probava, zatvor ili nadimanje mogu biti povezani sa stresom, jer stres utiče na to kako creva probavljaju hranu i na raznolikost bakterija u crevima, a to pak utiče na raspoloženje.
Naime, u našim crevima se proizvodi oko 95 odsto serotonina i 50 odsto dopamina koji se nalaze u telu, hormona koji su zaslužni za osećaj sreće i zadovoljstva. Kada se nivo dobrih bakterija u crevima smanji, smanjuje se i nivoi tih hormona, a to utiče na raspoloženje jer je na sluznici u crevima smešteno čak 100 miliona nerava koje stručnjaci nazivaju ‘drugim mozgom’.
– Zbog toga se mogu pojaviti bolovi u stomaku kada ste uznemireni – rekao je E. Kevin Kelloway koji je, priznaje, i sam to iskusio na jednom toksičnom poslu.
Apetit vam se promenio
Apetit je usko povezan s vašim mozgom. Pod akutnim stresom mozak šalje signale telu kao da se nalazi u opasnosti i spremno je za beg tako što oslobađa adrenalin. U isto vreme potiskuje probavu dajući prioritet spašavanju od neposredne opasnosti.
Međutim, pod dugoročnim stresom nadbubrežna žlezda stvara i oslobađa kortizol (hormon stresa), koji može povećati osjećaj gladi. Ljudi koji su hronično nezadovoljni poslom lako posežu za hranom kao nekom vrstom utehe, posebno za slatkim namirnicama jer stvaraju osećaj ugode u telu.
Odmorite se
Vašem telu treba odmor nakon što je bilo u pripravnosti da vas brani od nerazumnih zahteva i loših šefova.
– Kada svom nervnom sistemu ne pružimo priliku da se opusti i resetuje, on počne uzrokovati dugoročnu štetu. Družite se kvalitetno izvan radnog mesta, meditirajte, vežbajte jer sve to pomaže u smanjivanju i uklanjanju simptoma stresa – savetuje psihološkinja Monique Reynolds.
Promenite način razmišljanja
– Jedan od principa kognitivne bihevioralne terapije je da promenite način jer je to ono što utiče na to kako se osećate. Nije svima moguće da promene posao pa to ponekad ne možemo kontrolisati, ali možemo se usredsrediti na situacije koju možemo kontrolisati. Na primer, ne trebamo se zamarati beskorisnim glasinama o tome kako je prošla prezentacija ili o tome što naše kolege misle o nama, to su neka područja nad kojima možemo imati kontrolu ako promenimo način razmišljanja – kaže Reynolds.
Dajte otkaz i otiđite
– Važno je promeniti osnovni problem, a ne baviti se sa simptomima. Dugi radni sati, izostanak autonomije, neizvestan raspored i ekonomska nesigurnost na poslu, sve su to faktori koji doprinose toksičnom okruženju na radnom mestu koje zaposleni trebaju ostaviti iza sebe, a ne se samo stalno boriti s njima – savetuje profesor Pfeffer, a prenosi Huffpost.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Koliko vi trenutno imate istinitije i bolje tekstove od nekih popularnijih medija! Masovnijih tj. Mnogo realnije gledanje na ljude i niste na strani jaceg ma kakav da je. Ne izivljavate se stalno npr. kinjeći jedan horoskopski znak a uzdizući drugi. Umete biti prilično nepristrasni generalno. A to je osnova da se postave prava pitanja (sebi ili sebi o drugima o raznim odnosima u koje ljudi stupaju i sl.), a kada se postave prava pitanja, moze se naći i rešenje. Kada je s druge strane, sve uvek pristrasno napisano o bilo kojoj temi, prava rešenja se samo zatrpavaju nejasnoćama, novim pogrešnim postavkama i sl. koja samo udaljavaju od rešenja i donose novu i veću anksioznost i glavobolje.