Bez obzira na to da li ste nervozni zbog priprema za odmor, zbog dugačke liste obaveza ili uznemireni zbog svađe sa voljenom osobom, ne morate dozvoliti stresu da vas obuzme. Potrebno vam je svega pet minuta da se u miru posvetite sebi, bez spoljnih uticaja. Evo nekih saveta stručnjaka
Kada kasnite…
Uspavali ste se, zaglavili u saobraćaju i kasnite 15 minuta na važan sastanak – ponovo. Umesto da se prepustite napadu anksioznosti, pritisnite svoje unutrašnje dugme za pauzu i recite sebi: pet minuta više ništa ne menja, ionako već kasnim. Nema svrhe brinuti oko nečega što ne možete promeniti. Prvo nazovite šefa da mu javite da ćete zakasniti. Onda udišite i izdišite vazduh duboko i pustite da vam misli odlutaju do nekog lepog sećanja (na primer, poslednjeg letovanja) i sastavljajte mentalnu listu stvari zbog kojih ste zahvalni. Ovakva razmišljanja pomoći će vam da se prisetite šta je u životu stvarno važno (umesto da brinete zbog svakodnevne sitnice).
Kada ste preplavljeni potrebama drugih ljudi…
Ponekad ste zapljusnuti zahtevima svog šefa, džangrizave svekrve, ćerke u tinejdžerskim godinama… Odjednom, svima je nešto potrebno, a vi imate glavnu ulogu u ispunjavanju zahteva. Pobegnite na trenutak od svega toga. Osamite se u mračnoj sobi, zažmurite i kreirajte u glavi svoje sopstveno ostrvo. Iskoristite svoja čula za distanciranje od tekuće realnosti: "posmatrajte" plavo nebo bez oblaka, "osetite" toplotu sunčevih zraka i osetite "ukus" pinakolade. Napravite sopstveni unutrašnji krug u koji je zabranjen pristup drugim osobama, osetite sopstveni mir i harmoniju. Čuvajte svoje zamišljeno ostrvo i aktivirajte ga kad god ste ugroženi potrebama drugih ljudi.
Kada vas onespokojavaju naporne osobe…
Svi imamo posla sa njima: radoznale komšije, dosadni rođaci, neljubazni službenici… Da biste se izolovali od njihovog napornog ponašanja, prvo treba da postanete svesni kako u tim situacijama reagujete; npr. možda stežete pesnicu i želite da pobegnete sa mesta zbivanja. Prepoznavanje sopstvene reakcije može vam pomoći da bolje savladate situaciju i da preuzmete kontrolu. Protrljajte svoj ručni zglob i smanjite psihičku tenziju, potom ponavljajte u sebi neku smirujuću afirmativnu misao, poput: "Bez obzira na to koliko se neprijatno ponaša, ja ću biti ljubazna".
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Već nekoliko godina živim u inostranstvu i nemam stres koji bi bio izazvan finansijskim problemima s obzirom na to da ovde gde živim ima posla. Međutim, ne mogu da objasnim našim ljudima koliki stres donosi posao, naročito u periodu posle krize. Radi se po 10, 12, 14 sati dnevno. Ljudi grčevito čuvaju svoje poslove, vlada jedna opšta nekolegijalnost i neorganizovanost. Više niko ne nudi posao za stalno, već na ugovor. Bila sam u prilici da promenim nekoliko poslova godišnje. Verujte mi, imala sam mnogo manje stresa u Srbiji kada sam zarađivala 250 evra mesečno, nego sada sa 5 puta većom platom. Nije sve u novcu. Naši ljudi su skloni generalizovanju, naročito predrasudama. A da ne govorim koliko su skloni tome da uvek svale krivicu na drugog. Baš bih volela da vidim te ljude da rade ovde i u ovim uslovima. Prvim avionom bi se vratili u Srbijicu i bili bi zadovoljni sa tih 200, 300 ili 400 evra. Niko ne zna dok ne proba. A najlakše je reći: „Lako je tebi“. Od toga mi se diže kosa na glavi.
Stari ljudi u poznim godinama sa ogromnim životnim iskustvom kažu: „Ništa nije vrijedno ljudskog zdravlja.“ Ta konstatacija je više nego tačna! Dok idemo u školu i spremamo se za ispite, svi doživljavamo po neki mali stres. U porodici, ako ne postignemo ono što tražimo ili ako nas neko naljuti, doživimo mali stres. To se sa ljudima dešava i na radnom mjestu, na utakmici, u kladionici, gledajući film gdje se emocinalno identificiramo sa glavnim junakom filma itd. Od svakodnevnih pojava i problema u životu pa nadalje ništa ne ide pravolinijski ili onako kako to ljudi zamisle u svojoj glavi. Najveći problemi današnjice ljudi našeg podneblja jesu razne vrste bolesti, neimaština, besparica, nezaposlenost, netolerancija, neosjetljivost na tuđe brige i probleme i tome slično. U svemu tome najvažnije je sačuvati zdravlje i živce. Stari ljudi obično kažu da treba čuvati živce i da život ima stotinu problema. Gotovo da nema građanina u našoj zemlji danas koji ne vodi sudske ili druge procese, koji nije saobraćao sa ljekarima zbog vlastitih ili zdravstvenih problema u porodici, koji ponekad nije došao u sukob mišljenja sa nadređenim, koji nije zadužen kod banaka ili prijatelja, koji ne strijepi za vlastitu budućnost ili budućnost svoje porodice. Gotovo da nema građanina koji ne strijepi od ponovnog rata ili nereda i to gotovo sve ljude ovog podneblja podsvjesno pritišće kao mora. Svađe i politička prepucavanja na svim nivoima kod nas i u svijetu, politička, ekonomska i socijalna nestabilnost današnjeg društva i svijeta u kojem živimo stvara kod svih građana jednu vrstu nesigurnosi, zabrinutosti, pa i podsvjesnog stresa, naročito kod onih koji su doživjeli teške ratne traume. Kako to stanje prevazići? Stanje stresa se jedino može prevazići uklanjanjem ili minimiziranjem njegovih uzroka. Druženje ljudi, šala, smijeh, muzika i osjećaj svega što čovjeku stvara zadovoljstvo makar na trenutak ljude će osloboditi stresa i vratiti u normalne životne tokove. Ni za šta se ne vrijedi previše sikirati jer svako mora imati na umu da je život uz opšte zdravlje i psihičko i mentalno zdravlje čovjeka najveće bogastvo jednog čovjeka. Pojave i ponašanja na koje običan čovjek ne može utjecati nisu ni u kom slučaju vrijedne ljudskog života i zdravlja i samo stvaranjem sebi odgovarajućih zadovoljstava čovjek može sačuvati svoje zdravlje i sačuvati se od stresa. Pri tome moramo imati na umu da žive i oni koji su završili škole i oni koji nisu, i oni koji su zaposleni i oni koji nisu, žive i oni koji su bogati i oni koji nisu, žive i oni koji su zdravi i oni koji nisu, žive i oni koji imaju porodicu i oni koji je nemaju, žive i oni koji nemaju ni pare duga i oni koji su dužni. Prema tome, stres kod čovjeka uglavnom nastaje zbog subjektivno-emotivnog odnosa prema određenom problemu ili određenoj situaciji koja čovjeka ne ostavlja ravnodušnim. Posljedice stresa mogu biti veoma teške, uključujući i iznenadnu smrt čovjeka. Zato dok živimo, veselimo se i uživajmo u čarima života, jer to je najbolji lijek protiv stresa.
U ovim teškim vremenima, kada žurimo, a stalno, u stvari, kasnimo, jedan ovakav članak napisan je tačno prema situaciji u kojoj se sada nalazimo, sa savetima kako da bar delimično predupredimo nervozu. Pun pogodak!