Usamljenici su često predmet sažaljenja u našoj kulturi, koja u prvi plan ističe socijalni život. Pa ipak, život introvertnih ljudi ima i bitnih prednosti, koje ne osete osobe koje su uvek okružene ljudima.
Navešćemo primer M. Macuke koja živi sama u Njujorku. Ima dve mačke o kojima brine. Pre nego što požurite sa zaključcima, reći ćemo vam da tečno govori šest jezika i voli svoj posao menadžera u internacionalnoj kompaniji za dizajn osvetljenja. Ona jednostavno mnogo više voli da bude sama nego da se druži, najradije izabere tople kupke, filmove i obuzeta je svojim poslovnim projektima. Ona ima dobre i bliske prijatelje, izlazi otprilike jednom mesečno, ali posle toga ima jaku želju da se „sakrije“ i bude sama sa sobom.
U našem društvu, gde ekstrovertni ljudi čine tri četvrtine populacije, usamljenici su obeleženi kao patetični i oni koji nemaju život. Ipak, solisti poput ove žene sasvim se dobro uklapaju u svet, putujući kroz svoj unutrašnji svemir.
Usamljenici često čuju od dobronamernih osoba da treba da budu društveniji, ali to nije tako jednostavno i nije crno-belo. Introvertni nisu samo manje društveni već oni ulaze u svet na drugačiji način. Društveni ljudi fokusiraju se na interakcije, a introvertni na svoje sopstvene ideje.
Socijalna povezivanja ih iscrpljuju, a pravu energiju daju im sati samoće.
Suprotno uvreženim mišljenjima, nemaju svi usamljenici strah od socijalnog kontakta. Psiholozi kažu – neki ljudi jednostavno imaju malu potrebu za prijateljskim vezama. Ima velike razlike između onih koji su usamljeni zbog prinude i onih koji izaberu samoću. Razlog za takav stav može biti i genetsko nasleđe, ali i rezultat životnih iskustava (na primer odrastanje u porodici koja je negovala privatnost ili okolnost da osoba nema puno prijatelja u detinjstvu).
Ljudi ovog tipa uglavnom će izbegavati događaje na kojima ima puno ljudi, jer im smeta buka i gužva.
Introvertni život donosi izvesna zadovoljstva. Introvertni uvek imaju mogućnost da stupe u romantičnu vezu. Mogu da se potpuno posvete umetnosti ili nekoj drugoj svojoj preokupaciji. Takođe, povučeni ljudi imaju povećanu senzibilnost za razne emocionalne veze i mogu da nađu zadovoljstvo tamo gde drugima to ne polazi za rukom. Sposobni su da brzo nađu pomoć kada je potrebna i da pokažu veliku empatiju prema prijatelju.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Da je Macuka moja sugrađanka, proglasili bi je ludom ili bi joj prišili nešto. Ono što je u svijetu normalno, kod nas je nenormalno. Svako se čudi kako idem sama na plažu ili u kupovinu, a meni je to opuštanje, a ne ispijanje kafe u nekom bučnom kafiću. Pohvala za tekstove!
Pohvala za tekstove!
Ovo je kao neka utjeha, opravdanje šta li?! I ja se ponekad tako osjećam, ali ko zna kakva sam u različitim periodima svog ličnog života, mada se kaže – kakav si, takav si. Istina je, ne podnosim pretjeranu gužvu oko sebe, pretjerano česti i dugi kontakti me zamaraju, ali zar nismo svi pomalo i u određenim periodima takvi, kad je neophodno napuniti baterije? Kažem, ne održavam mnogobrojne veze, ali nisam sposobna ni da ih se u potpunosti lišim, jer su mi potrebne kad mi samo moj svijet intime i, ipak, povučenosti dosadi i postane zamoran, monoton i preraste u ustajalu kolotečinu što se često dešava i u kontaktima, najčešće sa nepoznatim, novim licima u neograničenim količinama. Šta tu nije u redu, i „tajanstvena otkrića“ često zasmetaju. Radoznalost u otkrivanju nepoznatog uvijek postoji, samo je potreban motiv i mašta pod kontrolom. I poznati su nepoznanica.