Smanjite dnevni i dugoročni stres uz ove efikasne savete

Za očuvanje i poboljšanje zdrvalja svi savetuju: “Smanjite količinu stresa i kontrolišite ga!”, kao da je to jednostavno i moguće, a svi mi se u prvi mah pitamo: “Da li je moguće i kako da ga smanjimo?” Ako bolje razmislite, količina stresa koju u toku dana “primimo” mogla bi da se kontroliše i da se smanji.

Šta uzrokuje naš dnevni stres?

Prostim rečima, dnevni stres je sve ono što nam se u toku dana dogodi a uzbudi nas, iznervira, pritiska ili ček obraduje, odnosno obaveze, rokovi, informacije i žurba. Nabrojaćemo neke najčešće, najuobičajenije i možda najznačajnije izvore stresa:

Ako počnemo od jutra, to je bar nešto od ovoga: budilnik, naglo ustajanje, priprema za dan, priprema za posao, priprema dece ako idu u školu, da se pođe i stigne na vreme, da se čuje vremenska prognoza, a usput i jutarnje vesti, gužva u saobraćaju, početak posla, obaveze na poslu, sastanci, rokovi, norma, saradnici, šefovi, telefonski razgovori, planovi, planirani sastanci, izveštaji.

Završetak posla i povratak – nova tura stresa: saobraćaj, šta za ručak, šta kupiti usput, pokupiti decu, platiti račune i slično, ručak, dečije obaveze, porodične obaveze, kućne obaveze, možda dalje porodične obaveze (roditelji…), šta za sutra, šta obući (žene moraju razmisliti o deci, šta za sutra, šta za doručak, šta za ručak, a šta za večeru…), kako sutra sve postići, šta sutra ne zaboraviti.

Dugoročniji stres koji nas možda stalno pritiska, tužni i radosni događaji: bolesti članova porodice, predstojeći rođendani, kupovine, svadbe, odmori, posete prijateljima ili rođacima, selidbe, dečije obaveze (zadaci, ispiti, upisi, raspusti, izleti, ekskurzije…), poslovni planovi, poslovna putovanja, dolasci poslovnih delegacija, prijemi novih radnika ili otpuštanje radnika…

Ovo što smo naveli samo su neki najčešći izvori stresa.

Možemo li ih smanjiti, odložiti ili kanalisati?

Saveti

Nabrojaćemo neke savete kojima nešto možemo smanjiti od svih stresnih aktivnosti koje nas okružuju

Spremite stvari: šta ćete vi, supružnik i deca obući i poneti tako da vas to tokom noći ne pritiska, a ujutru ne stvara dodatnu nervozu.

Legnite ranije na spavanje kako biste se odmorili.

Izbacite sve elektronske uređaje iz sobe: da ne zrače, da ne svetle, da vas tokom noći ne uzmemiravaju ili preokupiraju.

Navijte sat 5-10 minuta ranije nego što obično ustajete i imaćete više vremena za spremanje, a manje žurbe.

Ujutru pogledajte samo vremensku pognozu ili temperaturu, ne vesti, jer ima sigurno i loših koje ne moraju da vas odmah iznerviraju. Šta je važno – čućete kasnije u toku dana.

Pođite na vreme na posao da ne biste žurili i usput se nervirali.

Od porodičnih i poslovnih obaveza razdvojte šta je bitno, šta je hitno, a šta sitno, pa to prvo uradite da vas ne pritiska. Ne odlažite ono što možete da uradite odmah jer će vas to “proganjati” dok ga ne uradite.

Spisak i planer obaveza uradite na papiru ili nekom elektronskom uređaju pa štiklirajte šta je na redu i šta je urađeno. Tako nećete ništa propustiti, a ne morate sve držati u glavi i prepuniti je.

Napravite dnevni plan i skicu šta ćete redom raditi, a ne preko glave.

Za sastanke se spremite, napišite šta treba da kažete, a šta da pitate? Planirajte kada ćete raditi izveštaje, a ne u zadnji čas, kada još nešto iskrsne.

Za kupovine pravite otvoreni spisak i dopisujte kada se nešto setite, a ne da sve držite u glavi, a kada dođe kupovina nešto zaboravite.

Za slavlja, proslave, slave, rođendane – pravite plan i spisak kada šta uraditi i kada šta nabaviti.

Za odlazak na odmor pravite spisak kada šta uraditi, pripremiti, kupiti, poneti…

Za posete planirajte dan i šta za tada uraditi i poneti.

Račune skupita pa platite više računa odjednom, a ne jedan po jedan kada im dođe zadnji rok. Ako možete, plaćajte elektronski od kuće – uštedećete vreme i novac za proviziju. Prvo plaćajte ono gde ide kamata i ono što će vas možda “isključiti”.

Provodite vreme sa porodicom: zajedničko gledanje nekih sadržaja, šetnje, izleti, vikendi.

Ne nosite svuda mobilne uređaje i ne “zevajte” nepotrebno u njih jer vam često pune mozak, opterećuju vas nepotrebnim sitnica, a i odvraćaju pažnju. Odredite vreme kada i koliko ćete nešto raditi sa uređajima, a ne “da se zanesete nekoliko sati”. Česte aktivnosti sa mobilnim uređajima dekoncentrišu vas, opterećuju i zamaraju.

Izvori stresastres
Komentari (0)
Dodaj komentar