„Jedno samoklanje, jedan skok sa petog sprata, jedan pokušaj ubistva i samoubistvo, predoziranja alkoholom…“, ovako je pre par dana izgledala samo jedna noćna smena na Urgentnom centru u Novom Sadu.
Nažalost, ovo su samo najbrutalniji i najtragičniji pokazatelji koliko su kompleksne posledice vanrednog stanja, karantina i psihološke presije u kojoj smo svi do nedavno živeli. Da je u “borbi za život” protiv virusa potpuno zanemarena podjednako bitna borba za očuvanje mentalnog zdravlja, pokazuju upravo podaci o povećanju nasilja, ali i stope samoubistava, odnosno pokušaja.
Početkom nedelje muškarac iz Bečeja je mačetom isekao svoju ženu, a potom počinio samoubistvo. Samo par dana ranije u jednom drugom vojvođanskom gradu čovek je supruzi odsekao prste na rukama, drugi je izbio ženi slezinu..
Brojna istraživanaj su pokazala da je samo nasilje u porodici u porastu za 20 do 25 posto, u odnosu na prošlu godinu. Takođe, i pokušaji samoubistava su se uvećali, kao i broj onih koji su, nažalost, uspeli u njima.
Psiholog Aleksandar Šibul ove crne bilanse povezuje direktno sa situacijom u kojoj smo se nalazili protekla dva meseca, ali napominje da je šteta po mentalno zdravlje mogla biti sigurno manja, samo da se na početku epidemije donela ozbiljna i sveobuhvatna strategija.
“U ova dva meseca stres se kumulirao kod ljudi upravo zbog raznih vrsta strašenja, vanstručnog i jednodimenzionalnog delovanja. Imali smo dovoljno vremena da se pripremimo, jer smo već dobro znali o čemu je reč znatno pre no što je virus stigao do nas. Trebalo je odmah stvoriti strateški tim koji bi se, pored epidemiologa i infektologa, sastojao i od biologa, psihologa, psihijatara, socijalnih psihologa, socijalnih službi … “, kaže Šibul za Nova.rs.
On je istakao da je problem epidemije sociopsihološki vrlo kompleksan i da su svi njegovi nivoi morali da se dodirnu kroz diskusiju upravo raznovrsnih struka.
“Umesto da je tako formiran tim doneo najbolju strategiju za sve aspekte života pod epidemijom, kod nas je to rađeno stihijski, usput, uz par stručnjaka, jednodimenzijalno i bez razmišljanja o drugim posledicama stanja izazvanog novonstalim virusom”, kaže Šibul, ističući da su se mnoge druge države našle i istom problemu, ali da je njihov pristup epidemiji bio dalekosežniji i podrazumevao upravo i brigu o mentalnom zdravlju svojih građana.
Kao jedan od primera Šibul je naveo privremene bolnice i izbor Vlade Srbije da ih umesto u hotelima, kao po nekim svetskim primerima, otvara u sajamskim halama, to je mozda trebalo da bude sledeći korak ako bi se kapaciteti popunili.
“Već same slike sa sajmova su izazivale sirov strah. Sirov strah znači da čovek apsolutno gubi kontrolu nad svojom svesti i u njemu se budi odbrabeni sistem “ili beži ili napadni”. Stanje svesti je smanjeno, strah izaziva stres, stres izaziva povećano lučenje kortizola, kortizol utiče na pad imunog sistema a sve to izaziva i dezorjentisanost građana”, ističe Šibul, najavljući da će se posledice ovakvog tretmana, a posebno odnosa prema starijim građanima, nažalost tek videti.
“Sve je rađeno nespretno, i psihološki i epidemiološki i biće neophodno bar godinu dana da se posledice po mentalno zdravlje saniraju. Naš mozak je adaptibilan, ali uvek, posle svakih velikih kriza, potrebno mu je minimum godinu dana da se vrati u normalu”, kaže Šibul, napominjući da jedina “struka” koja nije trebala da bude u prvom planu je politička struktura.
“Trebalo je ići korak po korak, angažovati ljude iz svih sfera, naučnih, političkih, ali da vlast deluje smisaono, logistički bez politizacije problema. To nam je nauk za budućnost, ali za to treba imati pravnu državu u kojoj će predsednik države imati ulogu koja mu pripada.
Budući da Srbiju očekuje još jedna opasnost za javno zdravlje nacije, odnoso predizborna kampanja, Šibul savetuje da se i od nje treba čuvati isto toliko koliko i od virusa.
“Predizborni stres, biće sigurno agresije, žučnih rasprava, polararizaje, svega … Moj savet je izolovati se. Time se štitimo, tako što ćemo svesno prekinuti komunikaciju sa ljudima i sadržajima koji nas frustriraju, utiču loše na naše raspoloženja i zdravlje. Kad dođe dan izbora izađite i glasajte za koga želite, ali ne učestvujte u svemu što će im predhoditi.
(Ana Lalić, nova.rs)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Medicinska gljiva Ganoderma lucidum, pokazala se jako dobra protiv deperesije