Svega pola sata dnevno provedenih u zadimljenoj prostoriji može kod zdravih odraslih osoba izazvati izuzetno ozbiljna oštećenja krvnih sudova, čime dolazi do povećanja rizika za oboljenje od neke bolesti iz grupe kardiovaskularnih oboljenja. Rezultati istraživanja skorijih datuma samo u još većoj meri dokazuju da ne postoje situacije kada je pasivni dim iole bezazlen za osobe koje ne puše.
Pasivni dim sam po sebi sadrži velike koncentracije jako štetnih supstanci, uključujući i nikotin – za koji se pouzdano zna da je glavni krivac i uzročnik kardiovaskularnih oboljenja. Izlaganje ovoj vrsti dima ne samo da je štetno po zdravlje nepušača već i povećava rizik i smrtnu stopu kada je reč o srčanim oboljenjima. Samo u Americi je u poslednjih nekoliko godina broj nepušača koji su preminuli od neke vrste srčane bolesti, prouzrokovane čestim izlaganjem pasivnom dimu, porastao za neverovatnih 50.000 osoba, i to na godišnjem nivou.
Studija o pasivnom pušenju
Lekar Kristijan Hais autor je jedne od studija o ovoj temi sprovedenih u poslednjih godinu dana. U tu svrhu zajedno sa svojim kolegama iz Kalifornije ispitao je funkcionisanje krvnih sudova kod odraslih osoba koje spadaju u grupu nepušača nakon tridesetominutnog izlaganja pasivnom dimu u količinama koje su karakteristične za svakodnevno izlaganje prosečne osobe u toku jednog dana. Učesnici koji su sudelovali kao ispitanici bili su, nakon ovog izlaganja pasivnom dimu, jednog od sledećih dana izloženi i čistom vazduhu, radi upoređivanja.
Rezultati
Istraživači su otkrili da, kada je reč o nepušačima, čak i kratkotrajno izlaganje pasivnom dimu rezultuje kolapsom u normalnom funkcionisanju krvnih sudova, kao i otežanim funkcionisanjem i regeneracijom ćelija koje igraju jako bitnu ulogu kada je reč o svojevrsnoj rehabilitaciji i održavanju krvnih sudova.
Kada se sve ovo uzme u obzir, pomenuta otkrića daju još veću potporu prethodnim otkrićima prema kojima čak i kratkotrajno pasivno izlaganje duvanskom dimu ima jako teške posledice po vaskularni sistem. Hais i njegov tim su prvi istraživači koji su uspeli da ovako detaljno proniknu u problem i opišu posledice koje pasivan dim ima na ljude uopšte. Smanjenje u broju i pravilnom funkcionisanju pomenutih ćelija dovodi se u vezu sa faktorima koji povećavaju rizik za pojavu kardiovaskularnih oboljenja, kao što su hronično pušenje, povišeni krvni pritisak i povišeni holesterol.
Pouka
Dobijeni rezultati doprineli su objašnjenju činjenice da je, u zemljama gde su doneseni zakoni o zabrani pušenja na javnim mestima, došlo do velikog pada u broju srčanih udara. "Naše istraživanje je imalo cilj da u prvi plan stavi ozbiljnost posledica koje se javljaju nakon izlaganja pasivnom dimu, kao i da podigne nivo samosvesti kod ljudi širom sveta", dodao je na kraju Hais.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Što se tiče ove problematike u Bosni i Hercegovini i njenim entitetima, postoji još nedovoljno ozbiljan pristup ovoj problematici. Iako su doneseni odgovarajući zakoni po ugledu na zemlje Evropske unije, oni se još prtaktično ne primjenjuju na području BiH i njenih entiteta. Na poslu i poslovnim i radnim sastancima nepušači trpe torturu pušača. U ustanovi u kojoj radim bivši direktor i dio kolega sa kojima radim su aktivni pušači i uopšte ne obraćaju pažnju što nama nepušačima smeta duvanski dim. Pušenje je pomodarstvo koje kasnije prelazi u lošu naviku. Ono je prisutno kod oba pola, a sve više je prisutno kod žena. Pojedine žene na radnim sastancima našminkane i lagano i elegantno odjevene zauzimaju posebne poze sa cigaretom u ruci i lakiranim noktima da bi izgledale zapaženije i ubjedljivije u svojim diskusijama, a njihova „kultura“ ili bolje rečeno primitivizam, dosežu dotle da dim ponekad direktno ispuhvaju u lice muškarcima koji sjede nasuprot njih, pa se onda izvinjavaju. Treba najstrožije sankcionisati i kažnjavati pušenje na radnom mjestu. U BiH i njenim entitetima to još se ne provodi u djelo, a kada će se to sankcionisati preostaje da se vidi. Do tada će nepušači još dugo trpiti nehajno i neumjesno ponašanje pušača koji oštećuju zdravlje nepušača.
Sve to što se piše o pasivnom pušenju je tačno. Ja imam alergije na duvanski dim, prestala sam da se družim sa ljudima koji mnogo i nekontrolisano puše. Ali, šta da učinim na poslu, gde je nemoguće zabraniti ljudima da puše. Prostor gde ja radim je ogromna prostorija pregrađena samo separeima. Ima nas preko dvadesetoro. Od toga su 40% pušači i većina puši u tim separeima. Čitala sam o raznim akcijama koje sprovode razna ministarstva, ali ne vidim da je neko došao u neku firmu i nekome naplatio kaznu. Jedino bi takva akcija imala efekta. Svi saveti su u redu i često čitam šta gospodin Cvetković piše i dopada mi se, ali šta preduzeti „na terenu“ i kako se odbraniti i zaštititi od pasivnog pušenja?