Osobe koje su u najboljim godinama života, kao što su, na primer, profesionalni sportisti, maratonci ili druge naizgled zdrave osobe, ne bi trebalo odjednom da se sruše i preminu od posledica iznenadnog srčanog udara.
Nažalost, to se povremeno dešava i privlači veliku pažnju javnosti. Procenjuje se da iznenadna srčana smrt ubije jednog od 300.000 sportista mlađih od 35 godina, i to češće muškaraca.
Da li se nešto može uraditi kako bi se sprečili takvi događaji, ko je u opasnosti i da li se može preživeti iznenadni srčani napad?
Srećom, stručnjaci kažu da je odgovor pozitivan. Uz brzu reakciju i neposrednu upotrebu automatskog eksternog defibrilatora, ljudi imaju šansu da prežive.
Šta je iznenadni srčani zastoj?
Važno je naglasiti da postoji razlika između infarkta i iznenadnog srčanog zastoja. Infarkt ili srčani udar nastaje kao problem prekida dotoka krvi koronarnoj arteriji ili njenim granama, što dalje prekida dotok krvi u srce, a na taj način se oštećuje srčani mišić.
Nasuprot tome, iznenadni srčani zastoj nastaje kada električni signali koji kontrolišu sposobnost pumpanja srca naprave kratak spoj. Iznenada, srce može da počne da kuca veoma brzo izazivajući komoru srca da treperi umesto da pumpa krv na koordiniran način. Ovaj poremećaj ritma zove se ventrikularna fibrilacija i nastaje kao odgovor na problem srca koji može, ali i ne mora biti otkriven.
Ventrikularna fibrilacija remeti pumpanje srca, zaustavljjući dotok krvi do ostatka tela. Osoba koja pretrpi iznenadni srčani napad, odjednom se sruši, izgubi svest, puls i prestane da diše.
Bez neposredne kardiopulmonalne reanimacije ili udara iz automatskog defibrilatora, osoba obično premine u roku od nekoliko minuta, zbog čega se i zove iznenadna srčana smrt.
Međutim, postoji veza između srčanog udara i iznenadnog srčanog zastoja. Srčani udar može da pokrene „električni kvar u srcu“, koji može dovesti do iznenadnog srčanog udara.
Uzroci iznenadnog srčanog zastoja
Opšte je poznato da visok krvni pritisak, holesterol, dijabetes i drugi problemi mogu dovesti do srčanih oboljenja kod starijih osoba. Ono što je manje poznato jesu retki srčani poremećaji koji mogu da izazovu nagli srčani zastoj kod mladih ljudi.
Glavnim krivcem smatra se hipertrofična kardiomiopatija, odnosno poremećaj obeležen nenormalnim zadebljanjem srčanog mišića. Pri napornim fizičkim aktivnostima unutrašnji slojevi srca ne dobijaju dovoljnu količinu krvi.
Ovo oboljenje je veoma retko, procenjuje se da pogađa između 0,05% i 0,2% populacije.
Kongenitalne anomalije koronarnih arterija predstavljaju još jedan rizik iznenadnog srčanog zastoja. Arterije mogu biti nepravilno pozicionirane, a dešava se da se neke osobe rode sa jednom koronarnom arterijom, umesto uobičajene dve.
Marfanov sindrom je genetski poremećaj vezivnog tkiva koji može imati fatalne kardiovaskularne posledice. Ljudi sa ovim sindromom imaju tendenciju da budu visoki i mršavi. Oni su izloženi opasnosti od pucanja krvnih sudova kao što je aorta. Taj rizik raste sa naglim povećanjem krvnog pritiska, koji može nastati u toku intenzivne sportske aktivnosti.
Preventivna snimanja
Stručnjaci preporučuju preventivna snimanja u 12 koraka za sve mlade ljudi koji se aktivno ili profesionalno bave nekim sportom. U to je uključena detaljna analiza medicinske i porodične istorije, kao i fizički pregled. Usmena procena rizika obuhvata pitanja o eventulanim bolovima u grudima pri fizičkom naporu i neobjašnjivim nesvesticama, zatim da li u porodici postoji istorija prerane smrti od srčanih bolesti, kao i druga relevantna pitanja. Fizički pregled obuhvata proveru srčanog šuma, impulsa, krvnog pritiska i fizičkih znakova Marfanovog sindroma.
Međutim, ima i onih koji su protivnici ovakvog vida preventivnih ispitivanja zbog toga što su iznenadni srčani zastoji kod sportista izuzetno retki. Zbog toga bi ovakva vrsta ispitivanja bila kao traženje igle u plastu sena, što podrazumeva dosta neophodnih sredstava.
Uprkos nesuglasicama, evidentno je da postoji potreba za nekakvom vrstom zajedničkog rešenja, zbog toga što je veoma važno na vreme primetiti probleme, jer postoje određene terapije koje mogu smanjiti rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Neki mladi ljudi su možda u tolikoj opasnosti da će morati da prestanu da se bave sportom, dok će drugi morati da uzimaju beta-blokatore kako bi sprečili srce da prebrzo kuca ili će im biti neophodno hirurško ugrađivanje defibrilatora koji može šokovima vratiti srce u normalan ritam.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.