Suočeni smo sa velikom stopom smrtnosti usled bolesti, nesreća ili saobraćajnih udesa. Poučna su iskustva iz SAD o tome kako se može smanjiti smrtnost usled savremenog načina života.
"Amerikanci žive duže, zdravije i produktivnije nego ikada ranije, delimično zahvaljujući izuzetnim dostignućima u javnom zdravlju u protekloj deceniji", istakao je direktor Tomas Friden (Thomas R. Frieden). On smatra da mnogo više može i treba da se uradi za zaštitu i unapređenje javnog zdravlja kroz ulaganja u prevenciju.
Infektivne bolesti, prevencija
U prvoj deceniji ovog veka zabeleženo je 30% manje prijavljenih slučajeva tuberkuloze u SAD i 58% manje raznih krvnih infekcija.
Kontrola duvanskog dima i zabrana pušenja
Od prvog generalnog izveštaja o štetnosti pušenja 1964. godine i akcija za smanjenje pušenja, postignuti su značajni pozitivni rezultati.
Do 2009. godine je 20,6% odraslih i 19,5% mladih pušilo, u poređenju sa 23,5%, odnosno 34,8% odraslih deceniju ranije.
Nijedna država u SAD nije imala sveobuhvatan zakon o zaštiti od duvanskog dima do 2000. godine niti zabranu pušenje u restoranima, barovima i na gradilištima, a sada 25 država ima takve zakone, i Vašington.
Uprkos napretku, pušenje i dalje predstavlja ekonomski teret za SAD od oko 193 milijardi dolara godišnje, uključujući i zdravstvene troškove i izgubljenu produktivnost.
Zdravlje majke i deteta
U protekloj godini došlo je do značajnog smanjenja malformacija kod novorođenčadi zbog utvrđene veze između folne kiseline i žitarica.
Utvrđivanje hrane sa folnom kiselinom rezultiralo je uštedom od oko 4,6 milijardi dolara u protekloj deceniji.
Saobraćajni udesi, smrtni slučajevi i povrede
Bezbednija vozila, sigurniji putevi i sigurnije korišćenje puteva usled sveobuhvatnih akcija, zakona koji zahtevaju upotrebu sigurnosnog pojasa i zaštitu dece u saobraćaju, imali su značajnu ulogu u smanjenju saobraćajnih nesreća, povreda i smrti.
Od 2000. do 2009. godine broj vozila na putevima SAD porastao je za 8,5%, a stopa smrtnosti pala je sa 14,9 na 100.000 stanovnika na 11, dok je broj povreda smanjen sa 1.130 na 722 na svakih 100.000 ljudi.
I pored toga, saobraćajne nesreće su i dalje među prvih 10 uzroka smrti u SAD.
Bolesti srca
Bolesti srca i moždani udari dugo su bili među vodećim uzrocima smrti, ali preliminarni podaci iz 2009. godine pokazuju da je smrtnost od moždanih udara značajno smanjena.
U protekloj deceniji, stope smrtnosti od bolesti srca i moždanog udara znatno su opale. Faktori poboljšanja uključuju lekove za kontrolu holesterola, krvnog pritiska, kao i uspešnu borbu protiv pušenja.
Sprečavanje raka
Bolje mere za prevenciju raka dovele su do ranije dijagnoze i manje smrtnosti, posebno kada je u pitanju rak debelog creva, rak dojke i rak grlića materice.
Primera radi, od 1998. do 2007. godine, smrtnost od raka debelog creva smanjena je sa 25,6 na 20 na 100.000 ljudi.
Prevencija trovanja olovom
Smanjeno je i trovanje dece olovom. Do 2000. godine, trovanje dece olovom bio je veliki problem javnog zdravlja u SAD. Mnoge države su usvojile zakone da bi se sprečilo trovanje olovom, tako da su postignuti veoma dobri rezultati.
Pripravnost u javnom zdravlju
Pocenjuje se da je prevencijom i kampanjom samo u SAD smanjen broj obolelih od gripa H1N1 za oko 10 miliona ljudi a spaseno je oko 1500 života.
Iskustva
Sve u svemu, napredak u javnom zdravstvu doprineo je stalnom trendu pada stope mortaliteta u SAD. Od 1999. do 2009. godine, stopa smrtnosti pala je sa 881,9 na 741 na 100.000 stanovnika.
Iz iskustava SAD, i mi možemo naučiti da se broj obolelih i stopa smrtnosti mogu smanjiti sveukupnom zdravstvenom politikom, preduzimanjem i sprovođenjem preventivnih i zakonskih mera na svim nivoima.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Dragi doktori i administratori, smrtnost na 7 milijardi stanovnika planete Zemlje je 100%. Iliti, svako ko je u ovom trenutku živ, umreće u nekom trenutku u budućnosti. Tako da je izraz smrtnost krajnje diskutabilan.