Lečenje raka prostate zavisi od stadijuma bolesti i Glisonove klasifikacije.
Ukoliko je tumor stadijuma T1c i Glisonove klasifikacije 5 (3+2) ili 6 (3+3), tu se obično ne radi ništa, samo se čeka. Pošto se radi o vrlo rano otkrivenom raku prostate, bolesnik se posmatra i prati: poziva se na kontrole svakih šest meseci i kontroliše mu se nivo prostatičnog specifičnog antigena (PSA) u krvi. PSA analiza je nezamenljiva u praćenju razvoja raka prostate.
Pošto je rak prostate, generalno, sporo rastući rak – imamo dovoljno vremena da terapijski reagujemo. Takođe, ne možemo sa sigurnošću reći koliko je potrebno vremena da se takav rak razvije. Mnogi ljudi koji imaju rak prostate umreće s rakom prostate, ali ne od raka prostate!
Na osnovu dinamike porasta PSA u krvi i godišta bolesnika – određuje se i vrsta terapije. Ukoliko je bolesnik starosti do 70 godina života i ima stadijum bolesti T1c ili T2a, T2b, a klasifikaciju po Glisonu do 7 (3+4) – predlaže mu se hirurško lečenje, tzv. radikalna prostatektomija, gde se operativno odstrani cela prostata sa svojom kapsulom i semene kesice. Radikalna operacija radi se da bi se otklonila mogućnost zaostajanja malignih ćelija u okolnom tkivu.
Operacija je rutinska, ali spada u veće operativne zahvate. Može da se radi laparoskopski, specijalnim instrumentima koji se ubacuju kroz tri ili četiri otvora (rupe) na prednjem trbušnom zidu, a TV kamerom hirurg sve gleda na TV monitoru. Za tu operativnu tehniku potrebna je posebna obuka. Operacija traje najčešće nešto preko dva sata i prednost ove metode lečenja je u tome što se bolesnik brže vraća u normalne životne tokove, tj. postoperativni tok kraće traje, jer je došlo da manjeg oštećenja okolnog tkiva.
Otvorena operativna metoda je klasična operacija, gde hirurg direktno gleda šta radi. Prilikom operacije se naročita pažnja poklanja očuvanju nerava koji su odgovorni za erekciju penisa i kontrolu mokrenja. Uprkos svoj pažnji, očekuje se da će do 40% bolesnika izgubiti erekciju i da će oko 3-5% bolesnika imati problema sa nekontrolisanim mokrenjem različitog stepena. Neposredno posle vađenja katetera, svi bolesnici će prvih nekoliko dana ili nedelja nekontrolisano gubiti mokraću usled nedovoljne kompetentnosti mišića sfinktera bešike (mišić koji je odgovoran za pražnjenje moraćne bešike kada mi to želimo). Operacija obično traje oko sat i po do dva sata. Bolesnik odlazi kući iz bolnice posle 4-6 dana. Smatra se da je bolesnik spreman da se vrati svojim uobičajenim aktivnostima posle dva meseca.
Ukoliko je bolesnik stariji od 70 godina ili pak nije pristalica operativnog lečenja – predlaže mu se radioterapija (terapija zračenjem), koju određuje lekar onkolog. Ova terapija se određuje za svakog bolesnika pojedinačno. Obično se zračna terapija izvodi u 30 seansi u trajanju od šest nedelja. Bolesnici ovu terapiju dobro podnose i dolaze na redovnu kontrolu, u početku posle tri meseca, a kasnije posle šest meseci i godinu dana. Prati se nivo PSA u krvi, na osnovu čega se zaključuje da li postoji neka tumorska aktivnost.
Osim spoljne radiacione terapije, postoji i takozvana brahiterapija, koja se sastoji u tome što se specijalne radioaktivne igle ubacuju direktno u prostatu (oko 96 igala) i direktnim delovanjem na prostatu dovode do uništenja malignih ćelija u prostati.
Ova metoda se koristi kod bolesnika koji imaju veoma rani stadijum raka prostate sa Glisonovom klasifikacijom do 6 (3+3), a rezultati su vrlo ohrabrujući.
Uključite se u diskusiju o problemima s prostatom.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
ala lazes ..
Dob: januar 1962 (50 godina)
1. Sep. 2011. PSA je bio 1.5
2. Jul 2012. PSA je 2.73
3. Uradio sam ultrazvuk. Rezultat: uvećana prostata, a na perifernom obodu do 5 mm zatamnjeni krug. Ljekar nije predlozio biopsiju, ali o tome razmisljamo.
4. Seksualni nagon kao da je pao…
5. Savjet, ako neko procita.
6. email: citalas2003@yahoo.com
50 mi je godina. Imao sam problem sa prostatom. Problem je bilo mokrenje, učestale temperature, želja za seksom je počela da opada. Pio sam tablete Prostamol Uno da bih mogao normalno da mokrim. Bez upotrebe tih tableta često sam dobijao povišene temperature i svrab prilikom mokrenja. Budio sam tokom noći, jer mi je bešika uvek bila puna.
24. aprila 2012. odjeknula je vest u novinama da origano ubija ćelije raka prostate.
(http://www.foxnews.com/health/2012/04/24/oregano-shown-to-effectively-
destroy-prostate-cancer-cells/)
Ovo mi je delovalo kao neozbiljna vest, jer je davno bila vest da semenke bundeve deluju, a pre godinu dana je ta vest bila demantovana, ali sam ipak probao.
Počeo sam sa jednom malom kafenom kašikom suvog origana ujutru (sa čašom vode, naravno). Ukus nije loš. Nakon 7 dana video sam da ja mokrim bez problema. Prestao sam da pijem tablete i produžio sam sa origanom. Čak sam i dozu pokacio. Organizam kao da mi je tražio još origana. Sada pijem po jednu malu kafenu kašiku ujutru i uveče. Već treću nedelju kako pijem origano i mogu da vam kazem da deluje neverovatno. Da napomenem da ne pravim čajeve od origana, nego ga pijem onako kako se u trgovinama prodaje, sušen u kesicama.
Sada mi se normalno mokrenje vratilo kao u mladalačkim danima, a bogami i ostale stvari… Toplo ga preporučujem svima.
Zaboravio sam da kažem i lošu stranu – više se ne budim dok spavam, pa se bojim da ne zakasnim na posao :).