U Sjedinjenim Državama je nedavno anketirano 24.000 hiljade lekara kako bi se saznalo na koji način se oni ponašaju u etički neprijatnim situacijama. Lekarima su postavljana razna pitanja o etičkim dilemama, uključujući i seksualne veze sa pacijentima, abortus, asistirano samoubistvo i drugo.
Neki od njihovih odgovora možda će vas iznenaditi, a za neke smo dali napomene.
Seks sa pacijentima
Samo 1% lekara smatra da je to u redu ako je osoba još uvek njegov pacijent. Njih 22% smatra da je to u redu šest meseci nakon što lice prestane da bude pacijent. Ukupno je 9% lekara izjavilo da nisu sigurni, dok preostalih 68% smatra da to nikada nije u redu.
Asistirano samoubistvo
Na pitanje da li u određenim situacijama asistirano samoubistvo treba da bude dozvoljeno, 47% lekara je odgovorilo potvrdno, 40% je reklo ne, a 13% nije bilo sigurno.
Odbrambena medicina
Na pitanje da li lekari vrše nepotrebne operacije ili neke druge procedure samo zato da ne bi došlo do pokretanja parnice, 23% lekara je odgovorilo potvrdno, nešto više od polovine (55%) je reklo ne, dok 22% nije sigurno.
Ovo je karakteristično za Ameriku i neke zapadne zemlje jer neki lekari idu linijom manjeg otpora ili linijom manjeg rizika pa se odlučuju za operacije (na primer, carski rez) samo da bi izbegli moguće tužbe zbog "nepreduzimanja adekvatnih mera".
Intenzivna nega za novorođenčad koja umire
Možda najteže pitanje u anketi bilo je da li je u redu da se obezbedi intenzivna nega za novorođenčad koja će ili ubrzo umreti ili preživeti, ali sa zastrašujućim kvalitetom života. Njih 34% je reklo da, 27% lekara je reklo ne, dok 39% nije bilo sigurno.
Ovakve odluke su uvek teške jer se pored medicinskih razloga i lekarske etike često uzimaju u obzir želje ili pritisci porodice.
Laganje pacijenata
Ukoliko pacijent želi terapiju za koju lekar smatra da nije potrebna, da li lekari prepisuju lažnu terapiju? Njih 34% je reklo da, 48% je reklo ne, dok 18% nije bilo sigurno.
Da li lekari prećute pacijentima da pate od fatalne bolesti? Njih 10% kaže da, 18% da to zavisi od situacije do situacije, dok većina lekara (72%) kaže da uvek pacijentima govori istinu.
Da li lekari treba da priznaju svoju grešku, čak i ako ta greška nije izazvala nikakvu štetu pacijentu? Ukupno 63% lekara kaže da bi priznalo, 16% bi prikrilo svoje greške, dok 21% smatra da to zavisi od situacije.
I prilikom ovakvih dilema lekari donose odluke pomešane sa: lekarskim znanjem, emocijama, religijskim shvatanjima, željama pacijenata i željama (pritiscima) članova porodice. Lekari ponekad pribegavaju placebo efektu, jer terapije ili laži ponekad doprinose poboljšanju stanja pacijenta iz psiholoških, a ne medicinskih razloga.
Odbijanje pacijenata bez osiguranja
Da li biste dugogodišnjeg pacijenta odbili da lečite ukoliko nema važeće zdravstveno osiguranje? Čak 41% lekara je reklo da ne bi, 27% je reklo da bi, dok 32% smatra da to zavisi od situacije.
Lekari su često izloženi strogim zakonskim propisima ili pritiscima poslodavaca tako da se dvoume između lekarske etike i lične koristi (ostajanja bez posla).
Održavanje u životu
Da li biste pacijenta držali na terapiji za održavanje u životu, čak i ako takva terapija nema izgleda da mu spase život? Ukupno je 35% lekara reklo da, 24% je reklo ne, dok je 41% reklo da zavisi od situacije.
Ako porodica pacijenta kaže da lečenje treba da se okonča, da li bi lekar nastavio da leči pacijenta ako smatra da ima šanse da se pacijent izleči? Ukupno je 23% lekara reklo da, 32% je reklo ne, a 42% je reklo da to zavisi od situacije.
Abortus
Da li bi lekari vršili abortus u određenim situacijama ako smatraju da je to protivno njihovim ličnim uverenjima? Ukupno je 51% lekara reklo da, 36% je reklo ne, a 13% je reklo da to zavisi od situacije.
I ovde se mešaju: lekarska etika, zakonski propisi, socijalni status pacijenata, religijska osećanja, zarada i zdravstveni rizici.
Besplatan ručak
Ako zastupnik neke farmaceutske kompanije ponudi lekaru besplatan ručak, da li će taj lekar ostati nepristrasan kada je u pitanju izdavanje recepata pacijentima? Ukupno je 72% lekara reklo da, 20% je reklo da ne mogu da tvrde da bi ostali nepristrasni, dok 8% smatra da sve zavisi od situacije.
U ovakvim ili sličnim slučajevima ponekad je veliki pritisak farmaceutskih kompanija pa je često tanka granica između: lekarske etike, zakonske regulative, materijalne koristi, korupcije i organizovanog kriminala.
Ponekad lekari posle prezentacije farmaceutskih predstavnika uvide stvarne prednosti nekog leka pa se onda dvoume da li zbog kvaliteta leka preporučiti lek ili zbog insistiranja farmaceuta izbeći upotrebu leka i moguće optužbe.
Napomena
Ova su istraživanja vršena u Americi. Procenti jednih ili drugih odgovora verovatno bi bili različiti u drugim zemljama pa i kod nas. Tema i cilj istraživanja su interesantni jer se takve dileme javljaju manje ili više kod svih lekara u svim zemljama sveta.
Da bi se lekarima olakšalo odgovaranje na navedena pitanja, potrebna je dobro razrađena procedura za sve situacije nastale pri lečenju pacijenata i zakonska regulativa za rešavanje svih mogućih spornih postupaka.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.