Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” izdao je saopštenje o analizi epidemiološke situacije malih boginja (morbila) sa odgovorima na najčešća pitanja .
Podsećamo da su male boginje pre pedesetak godina bile jedan od vodećih uzroka smrtnosti dece u svetu, a da je broj obolelih i smrtnih ishoda značajno smanjen primenom MMR vakcina u dve doze.
Navodimo najčešća pitanja u vezi malih boginja i odgovore na njih:
Šta su male boginje?
Male boginje su jedna od najzaraznijih akutnih bolesti koju izaziva virus.
Kako se bolest prenosi?
Virus se prenosi putem vazduha kapljicama (kašljanjem i kijanjem) ili u direktnom kontaktu sa sekretom inficiranih osoba. Virus ostaje aktivan u vazduhu, sekretu ili predmetima u trajanju do dva sata. Obolele osobe su najzaraznije 2–4 dana pre i nakon izbijanja ospica. Čovek je jedini prirodni rezervoar virusa.
Od malih boginja može doći do smrtnih ishoda, posebno među mlađom decom.
Kakva je klinička slika?
Inkubacioni period od izloženosti virusu do pojave temperature traje 10–12 dana . Početak bolesti karakterišu: temperatura, malaksalost, crvene oči, curenje iz nosa i kašalj. Karakteristični crveni osip javlja se na licu, a kasnije se širi po telu 2 dana od početka bolesti do 14 dana nakon izloženosti virusu. Temperatura može dostići 40,5 Celzijusovih stepeni. Po prolazu osipa, pojavljuje se blago perutanje kože.
Teška klinička slika javlja se kod male ili nedovoljno uhranjene dece, ili kod osoba kojima je imuni sistem oslabljen HIV-om ili nekom drugom teškom bolešću.
Osobe koje su preležale male boginje zaštićene su do kraja života.
Komplikacije
Komplikacije su moguće sa težom kliničkom slikom. Pad imuniteta posle bolesti može da traje nekoliko nedelja, kao i povećana osetljivosti na druge infekcije. Komplikacije se javljaju u oko 30% prijavljenih slučajeva, a čine ih infekcije srednjeg uha, prolivi sa dehidratacijom, zapaljenje pluća, slepilo i postinfektivno zapaljenje mozga.
Mogući smrtni ishodi dovode se u vezu sa komplikacijama ove bolesti.
Ko je u riziku?
Nevakcinisana deca u najvećem su riziku od komplikacija, kao i svaka osoba bez imuniteta.
Osobe koje mogu da obole: deca do 12 meseci života i sva nevakcinisane ili nepotpuno vakcinisane osobe MMR vakcinom.
Lečenje
Teške komplikacije bolesti redukuju se mirovanjem, dobrom ishranom, nadoknadom tečnosti i adekvatnim tretmanom protiv dehidratacije.
Antibiotici se primenjuju u slučaju infekcije oka i uha, kao i zapaljenja pluća.
Kod sve obolele dece u zemljama u razvoju primenjuju se dve doze vitamina A u okviru 24 časa, koje preveniraju oštećenja oka i nastanak slepila, ali i redukuju broj smrtnih ishoda.
Vakcina i imunitet
Rutinska imunizacija-vakcinacija dece u kombinaciji sa masovnim kampanjama imunizacije redukuje obolevanje i smrtne ishode i jedna je od ključnih zdravstvenih strategija u postupku odstranjivanja ove bolesti.
Primenom vakcine (MMR) ostvaruje se zaštitni nivo u 95% kod dece koja su vakcinisana sa navršenih 12 meseci, pa čak i 98% kod dece vakcinisane sa 15 meseci i kasnije. Kod 99% osoba koje su primile dve doze vakcine razvija se adekvatan imunološki odgovor.
Prvom dozom vakcine imunitet stiče oko 85% dece, a drugom dozom vakcine postiže se adekvatan imunološki odgovor kod ostatka populacije.
Vakcine indukuju dugotrajan imunitet, a prema nekim procenama, i doživotan imunitet od virusa malih boginja.
Preporuke
Potrebno je vakcinisati svu decu od navršenih 12 meseci života i kasnije obaviti revakcinaciju do navršenih 7 godina života. Minimalni razmak između dve doze vakcine može biti 4 nedelje.
Napomene
U slučaju obolevanja od malih boginja ili u slučaju sličnih simptoma potrebno je javiti se teritorijalnoj zdravstvenoj službi.
Iz navedenog se vidi kolika je važnost vakcinisanja dece MMR vakcinom za zaštitu od malih boginja i sprečavanje eventualnih komplikacija.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.