Renomirani stručni časopis “Novi naučnik” („New Scientist“) objavio je članak pod nazivom “Misteriozno oboljenje bubrega nastaje zbog korišćenja lošeg hleba”. Reč je o novim saznanjima o uzroku nastanka balkanske nefropatije (upale burbrega koja polako napreduje dovodeći do ozbiljnih komplikacija) autora Roksane Khemsi (Roxanne Khamsi). Smatra se da ta saznanja razrešavaju misteriju staru nekoliko decenija.
Bolest je zvanično priznata 1956. godine i od tada se njome bave nebrojeni timovi lekara iz celoga sveta. Do sada se smatralo da je uzrok balkanske (endemske) nefropatije kvalitet vode koja se koristi u određenim predelima Srbije i Hrvatske (najčešće u slivu reke Morave).
U tim predelima, veliki procenat ljudi oboleva od nespecifične upale burbrega koja polako napreduje dovodeći do potpunog prestanka rada bubrega i neminovne hemodijalize, koja se završava ili smrću, ili pak, ako se nađe pogodan davalac, transplantacijom bubrega. U oko 50% slučajeva, ti bolesnici obolevaju i od karcinoma gornjih mokraćnih puteva.
Artur Grolman (Arthur Grollman) sa američkog Univerziteta Stony Brook u državi Njujork nije očekivao da je biljka zvana vučja jabučica (lat. Aristolochia clematis) uzrok balkanske nefropatije. Smatrao je da je uzročnik ove bolesti upotreba raznih trava i biljaka. Analizirao je slučajeve nekoliko hiljada Belgijanki koje su greškom koristile kinesku biljku guang fang ji umesto biljke han fang ji, slične po izgovoru, i sve osobe su razvile bubrežnu insuficijenciju (prestanak rada bubrega), koja je zahtevala transplantaciju bubrega.
Među bolesnicima u Srbiji i Hrvatskoj nije našao potvrdu svoje sumnje. Čitajući stare časopise u zagrebačkoj biblioteci, naišao je na izveštaj iz 1930. godine o konjima koji su oboleli od prestanka rada bubrega dok su jeli biljku vučja jabučica. Ispitivao je hlebno žito i mlinove u kojima se to žito mlelo i ustanovio da je žito kontaminirano ovom biljkom.
Dalje ispitivanje uzoraka bubrega obolelih pokazalo je identična oštećenja DNA kao kod životinja koje su jele žito kontaminirano biljkom vučja jabučica. Preciznije rečeno, nađene su specifične kancerozne mutacije gena p53 nastale usled delovanja aristolohične kiseline, koja se nalazi u vučjoj jabučici.
Grolman smatra da je 100.000 ljudi izloženo riziku obolevanja od endemske nefropatije, jer s hlebom unosi biljku vučja jabučica. Zdravstvene vlasti, smatra Grolman, treba što pre da reaguju i pomognu seljacima u nabavci sredstava za iskorenjivanje ove biljke.
Ima podataka o tome da se ova biljka koristila posle porođaja radi bržeg izbacivanja posteljice, ali se smatra da je njen toksični efekat daleko veći od potencijalnog pozitivnog efekta.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sa ovim člankom treba hitno upoznati Ministarstvo zdravlja.
Poštovana gospodo, drago mi je što sam naišla na vaš komentar u vezi sa oboljenjem bubrega, jer sam u istoj situaciji kao većina ljudi na hemodijalizi. Iskreno, samo imam jednu primedbu, a to je da ste pomenuli da se život na dijalizi, kako sam shvatila, uglavnom završava smrću, što nije istina. Istina je da je transplantacija rešenje, ali ne i konačno. Život na dijalizi može da bude i delimično normalan, samo zavisi kako se organizuješ i koliko voliš život. Verujte, sedam godina sam na dijalizi i živim sasvim normalno i nikad nisam pomišljala da može nešto loše da mi se desi. Nemojte ovo shvatiti kao oštru primedbu niti kao napad, samo sam htela da olakšam mnogim ljudima koji su u istoj situaciji.
Mene interesuje ko spada u rizičnu grupu? Da li i hleb koji mi (Vojvođani) konsumiramo sadrži tu biljku?
Pročitao sam ovaj članak i mislim da je rešenje na vidiku. Ali ne vredi mnogo što sam ga ja pročitao, treba da ga pročitaju i znaju ministarstva poljoprivrede i zdravlja, kako bi nešto preduzeli u tom pravcu. Pozdrav redakciji