Stručnjaci za narkotike kažu da dolazi novi talas „zavisnosti“ i da mnoge zemlje nisu za to spremne.
Zloupotreba stimulansa (psihostimulansa) poput metamfetamina, kokaina i lekova za smirenje i protiv bolova širi se Amerikom, ali i drugim zemljama
Niko od stručnjaka nije obraćao pažnju na stimulanse dok problem nije postao veliki, jer su svi bili usmereni na opioide (opijate) kao veliku opasnost.
Amerika se suočava sa veoma značajnom epidemijom stimulanasa. Na svaki kilogram heroina (opioida) zaplenjen tokom poslednjih 5 godina, agenti za borbu protiv droge zaplenili su 15 kilograma raznih stimulanasa, što znači da ih je tri puta više zaplenjeno, a verovatno se i tri puta više koriste.
Podaci su alarmantni jer distribucija i upotreba stimulanasa veoma brzo raste. Podaci iz ankete Američke vlade o upotrebi droga pokazuju da upotreba stimulanasa u nekim slučajevima prevazilazi upotrebu opijata.
Procene govore da je u 2016. godini 2,3 miliona Amerikanaca počelo prvi put da koristi opijate, a 2,6 miliona lekove i preparate za stimulaciju. Procenjeno je da je 3,8 miliona ljudi „redovno“ koristilo opiajte, a 4,3 miliona stimulanse.
Veliki je broj smrtnih slučajeva od predoziranja drogom, ali broj osoba koje umru od predoziranja stimulansima takođe raste. Godine 2016. samo u Americi 5.992 osobe umrlo je od prevelike doze stimulansa, a 2017. godine 7.663 (povećanje od 27 % za samo godinu dana).
Razlozi
Razlozi za povećanje još nisu razumljivi. Istorijski gledano, povećanje zloupotrebe droga dešavalo se u ciklusima: epidemija heroina sedamdesetih godina, a epidemija kokaina osamdesetih godina prošlog veka.
Stručnjaci navode kako osobe uzimaju stimulance iz drugih razloga u odnosu na osobe koje zloupotrebljavaju opijate
Opioidi stvaraju osećaj mira i euforije, a stimulansi „povećavaju“ energiju i fokusiranje. Postoje i neka preklapanja: osobe koje su zavisne od opioida teško ostaju budne, pa se često okreću stimulansima da bi im „pomogli“ da funkcionišu.
Na primer, korisnici heroina su pospani i mamurni pa koriste stimulanse kako bi ostali budni i mogli da zavrašavaju obaveze jer moraju da odvedu decu u školu, moraju ustati rano i ići na posao…
Kada se uporede sa opijatima, stimulansi kao da ostavljaju teže posledice, jer utiču na kardiovaskularni sistem. Opijati uzrokuju hipertenziju i oštećenja krajnjih organa kao što su bolesti srca, bolesti pluća, bolesti mozga i moždani udar, a posledice stimulansa mogu biti još gore.
Na neki način, zavisnost od stimulansa teže se leči nego nego opioidna zavisnost. Postoje lekovi i tretmani koji mogu preokrenuti predoziranje opioidom. Sa druge strane, za sada nema lekova za spasavanje ljudi koji su se predozirali stimulansima.
Lekovi kao što su buprenorfin i metadon koriste se protiv bolova, a u malim dozama koriste se i za lečenje zavisnika od opijata. Trenutno nema sličnih lekova koji pomažu u sprečavanju zloupotrebe stimulanasa. Sa druge strane, stimulansi u velikim količinama stvaraju zavisnost.
Američki nacionalni institut za zloupotrebu narkotika radi na razvoju novih lekova protiv zloupotrebe opijata. Potražnja za lečenjem zavisnosti od opijata i stimulanasa stalno povećava, ali na tržištu je i sve više jeftinih stimulanasa, što otežava borbu.
Ilegalni proizvođači dovijaju se kako bi legalno ili „polulegalno“ što više stimulanasa izbacili na tržište pošto je zarada ogromna.
Preparati na bazi metamfetamina koriste se za čišćenje bazena, što je „dobar paravan“ za proizvodnju i distribuiju.
Savremeni stimulansi su čistiji („kvalitetniji“) i jeftiniji pa ih sve više ljudi koristi u sve većim količinama. Oni mogu dovesti do psihotičnih reakcija, a u nekim slučajevima ljudima će možda biti potrebno stalno lečenje nakon „psihotičnog pucanja“.
Interesantno je da se ovakvi preparati sve više proizvode u Meksiku i Kolumbiji pošto su neki poljoprivredni proizvođači zloupotrebljavali državne subvencije u poljoprivredi, i slabu kontrolu kako bi proizvodili „koku“.
Kao posledica ponude i potražnje, upotreba kokaina u Americi u 2016. godini bila je na najvišem nivou u poslednjoj deceniji, iako su zaplenjene ogromne količine (najviše količina dolazi iz Kolumbije).
Upozorenja
Pored nelegalnih droga, legalna potrošnja stimulanasa nikada nije bila veća. Legano se na recept prepisuju lekovi za poremećaje nedostatka pažnje, ali se ovi lekovi zloupotrebljavaju tako što ih koriste osobe kojima nisu zdravstveno potrebni. Najgore je to što se koriste u velikim količinama i jakim dozama, što izaziva zdravstvene posledice i zavisnost.
U nekim američkim država broj prepisanih recepata povećao se za nekoliko godina za gotovo 50% i što je intresantno, sve više je recepata prepisanih starijim osobama. Uzroci nisu poznati, ali je moguće da su ili lekari ili „stariji“ pacijenti našli način za zloupotrebu ili „dodatni nelegalni prihod“.
Slična su dešavanja i u ostalim razvijenim ali i nerazvijenm zemljama pa stručnjaci upozoravaju da se treba boriti protiv nelegalne proizvodnje i distribucije stimulanasa, ali i za pojačanu kontrolu izdavanja stimulanasa pacijentima na recept.
Podsećamo da prevelika upotreba stimulanasa dovodi do oštećenja zdravlja ili fatalnih posledica od predoziranja, odnosno do stvaranja zavisnosti, što dugoročno gledano opet dovodi do fatalnih posledica.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Šta, kokain nije droga?