Dijabetes delimo na dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2, ali švedski i finski stručnjaci upozoravaju da je ipak malo komplikovanije, prenose mediji u regionu.
Institut za dijabetes u švedskom Lundu i Institut za molekularnu medicinu u Finskoj sproveli su zajedno istraživanje u kome je učestvovalo 14.775 osoba obolelih od dijabetesa.
Došlo se do saznanja da se bolest od koje pati svaka 11 odrasla osoba u svetu, može podeliti u pet grupa.
1. Klasični dijabetes tipa 1 ili kako ga švedski i finski naučnici nazivaju autoimuni dijabetes – pogađa mlade ljude, a ogleda se u nemogućnosti proizvodnje insulina zbog imunološkog poremećaja.
2. Dijabetes vrlo sličan prethodnom, pogađa mlade i jake ljude, ali nije uslovljen imunološkim poremećajem. Kod osoba obolelih od ove vrste dijabetesa postoji visok rizik od slepila.
3. Dijabetes izazvan gojaznošču. Kod osoba koje pate od ove vrste dijabetesa insulin se proizvodi u telu, ali ono ne reaguje na njega. Kod osoba koje imaju ovu vrstu dijabetesa postoji vrlo visok rizik od otkazivanja bubrega.
4. Dijabetes koji se takođe javlja kod gojaznih osoba, ali metabolički je bliži dijabetesu tipa 1 nego dijabetesu izazvanom gojaznošću.
5. Starački dijabetes – uslovljen je životnom dobi. Simptomi ovog dijabetesa blaži su od simptoma prethodne četiri vrste dijabetesa.
– Tri prva tipa dijabetesa trebali bismo tretirati kao puno agresivnija od ostala dva. Vrlo je važno definisati bolest i postaviti ispravnu dijagnozu kako bismo je mogli lečiti – poručuje jedan od autora studije, profesor Leif Grup, prenosi BBC.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.