– Obično se umetnicima pa i naucnicima pripisuju razliite mentalne bolesti, dok su bogataši nepravedno izostavljeni sa spiska. Ima li odgovarajucih naučnih istraživanja koja bi mogla da pruže precizniju klasifikaciju?
Šta je ono što nas motiviše da, kad imamo mnogo, stalno hoćemo još, makar i po cenu sopstvenog samoizrabljivanja i samouništenja?
Ova neprijatna osobina je temelj postojećeg društvenog poretka (a i mnogih koji su mu prethodili). Poznate i primenjene terapije (Goli otok, Gulag) nisu dale očekivane rezultate… Postoji li nada za čovecanstvo ili je bolest ipak neizlečiva? (Schrodinger)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Imam logican odgovor na ovu temu. Apsolutno je zdravo i treba ici samo napred i hteti jos jer svaki covek dobrog srca i koji ulaze velik trud zna sta ga ceka ako ide do kraja. Prvo odmor a onda neprestano uzivanje u lepom zivotu nakon sto si ostvario ono sto si oduvek hteo jer si bez razmisljanja pratio ono sto volis. Dakle uzivas u raju koji sam napravis jer si konacno dobio ono sto zelis. Dal drugi kazu da imas bolest i da si zavistan postaje manje vazno jer ti se radjas u genija kojem drugi mogu samo da zavide.