Štitasta žlezda nalazi se na prednjoj strani vrata, ispod krikoidne hrskavice („Adamove jabučice“), a čine je dva režnja, levi i desni, dok srednji deo čini most između ova dva režnja i naziva se istmus.
U okolnostima kada žlezda ima normalnu funkciju, ona se na vratu ne primećuje. Ako, međutim, postoji bilo kakav poremećaj funkcije ili strukture zbog različitih benignih ili malignih promena – žlezda se uvećava i tada je uočiljiva golim okom ili se može napipati. Kada je u pitanju funkcija štitaste žlezde, ona može biti poremećena – povećana ili smanjena.
Povećana funkcija štitaste žlezde naziva se hipertireoza i može nastati kao posledica:
- autoimune bolesti, kada je žlezda uvećana u celini (Grejvsova bolest)
- uvećanja samo jednog režnja (toksični adenom)
- stvaranja više čvorova u žlezdi (multinodularna struma)
- tokom prve faze bezbolnog ili bolnog zapaljenja žlezde koje je najčešće virusnog porekla
U nastanku povećane funkcije štitaste najveći udeo ima nasledna predispozicija, dakle, bitno je da li je u porodici, po prvoj ili drugoj liniji, bilo osoba sa takvom vrstom bolesti. Drugi značajan činilac za razvoj bolesti je količina joda u vodi, hrani ili lekovima, ali „okidač“ za nastanak hipertireoze mogu biti i stresne situacije.
Osnovni simptomi bolesti su: osećaj ubrzanog rada srca, brzo zamaranje, znojenje, nesanica, nervoza, izražen tremor (podrhtavanje) ruku, gubitak telesne težine uz veoma dobar apetit, plačljivost, kod žena poremećaj menstrualnog ciklusa (česta ili neredovna krvarenja), kod muškaraca poremećaj libida i impotencija. Često se javljaju i prolivi ukoliko je značajnije izražena hiperfunkcija žlezde uz slabost muskulature, što se manifestuje težim ustajanjem iz stolice i težim penjanjem uz stepenice. Dijagnoza se postavlja na osnovu određivanja vrednosti TSH I FT4, uz moguće dopunske analize.
Srodni članci:
Pridružite se diskusiji o štitnoj žlezdi na našem forumu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Vrlo lepo i sažeto napisano. Mislim da je razumljivo svakom koga ovakve stvari zaista interesuju.
Naučila sam da živim sa hipertireozom, imam trideset godina, razbolela sam se pre pet godina, tonula, ali zahvaljujući prof. Milki Drezgić imam drugu bebu i, kao što rekoh, naučila sam da živim sa tim.
Ja sam operisala štitastu žlezdu, i to za samo mesec dana od slučajno otkrivenog nodusa. Treba pisati više o mogućoj ošteti te žlezde, posto ja nisam imala nikakve ama bas nikakve simptome bolesti, već je sve to slučajno otkriveno.
Lečim se od hipoterioze već oko 15 godina, ali mi vrlo često iz hipo prelazi u hiper.
Volela bih ponešto čuti o tim prelaznim fazama.
Tekst je odličan, sažet i koncizan, samo da ste dodali kako se leči i koliko traje oporavak. Pozdrav!
Kratko, jasno, informativno, ali nisu svi studirali medicinu. „Tremor“ ruku – za nas laike to je totalna nepoznanica, a oni koji su to učili to ionako znaju. Napišite srpski da vas razumemo!
Mislim da bi trebalo malo opširnije. Štitna žlezda teško pokazuje svoje simptome, treba ukazivati na to.
Vrlo kratko i sažeto.
Sviđa mi se ovaj tekst. Nedavno sam otkrila da imam problema sa štitnom žlezdom i redovno idem na kontrolu. Vaš tekst mi je pomogao da otkrijem neke simptome.