Nedavno sprovedena istraživanja i studije ukazali su na otkriće da zajedničke genetske karakteristike koje odlikuju jednu porodicu utiču na to da li će određena osoba postati pušač, u kojoj će meri pušiti, koliko će toj istoj osobi biti teško da ostavi pušenje, kao i na povećan rizik od raka pluća.
Istraživanja
Istraživanja zasnovana na genetskim podacima više od 140.000 osoba poreklom iz Evrope, predstavljaju dodatak izveštaju sačinjenom 2008. godine, u kome se navodi postojanje čvrste veze izmeđe gena i pušačkih navika.
Samo jedna varijacija u delu gena koji je prethodno bio povezan sa pušačkim navikama utiče na to koliko određena osoba puši. Slikovito predstavljeno, dolazi do dnevnog povećavnja broja cigareta (za 1), i to za svaki gen koji u sebi sadrži varijaciju DNK-a. Novonastale dve varijacije dalje utiču na broj cigareta na dnevnoj osnovi, i to pola cigarete viška za svaki gen koji u sebi sadrži ovu varijaciju. Čak i ako je, na osnovu ovih podataka, uticaj na kvantitet prilično mali, postoje indikacije da varijacije gena igraju bitnu ulogu kada je reč o tome da li će pušač, nekada u toku svog života, razviti rak pluća.
U jednom istraživanju, sprovedenom 2008. godine, islandski genetičar izračunao je, zajedno sa svojim kolegama, postupnim putem, da varijacije na genima povećavaju rizik od razvijanja raka pluća kod pušača za čak 30%. Međutim, nakon revizije ovog istraživanja i njegovog ponavljanja, tim genetičara i naučnika, je u saradnji sa naučnicom Helen Furberg (Helen Furberg) i njenim kolegama, došao do novih podataka, prema kojima novootkrivene varijacije gena povećavaju rizik za razvijanje raka pluća za 10%.
Genetski uticaj ne prestaje, međutim, ovde. Ima indikacija da varijacija u drugom delu genoma povećava šanse da će određena osoba propušiti za 6%. Sasvim suprotna varijacija povećava šanse pušača, kada je reč o ostavljanju ove nezgodne navike, za čak 12%. To nije slučaj kod osobe koja puši, a kod koje ova varijacija nije prisutna.
Mogući rezultati
Koliko god rezultati ovih istraživanja bili zanimljivi i obećavajući, oni i dalje ne predstavljaju neki konkretniji razlog zbog kog bi pušači trebalo da prođu genetsko testiranje.
"U ovom trenutku, testiranje na ove varijante neće vam otkriti ništa značajno kada je reč o riziku od pušenja ili zavisnosti od nikotina. Ovo je odskočna daska za nešto što može postati moguće u budućnosti, ističe dr Furberg.
Na osnovu ovoga, pušači ne bi trebalo da zaključe da im je "pušenje suđeno", već da im za prestanak pušenja treba malo više volje i napora kako bi sačuvali zdravlje i sprečili razne bolesti.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.