Socijalna fobija kod dece

Dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, sklanja se od većih grupa i novih poznanstava, deluje uplašeno pred takvim situacijama. Ako se i nađe u društvu, srce mu ubrzano lupa, ubrzano diše, dlanovi mu se znoje pa se stidi da pipne bilo koga, tresu mu se ruke… Ovakva pojava poznata je kao socijalna fobija i postoji i kod dece i kod odraslih. Nepotrebno je reći koliko ometa društveni život svake osobe koja od nje boluje. Kako dolazi do socijalne fobije?

Ne zna se sigurno, ali smatra se da problem počinje u ranom detinjstvu. Jedna varijanta je da problem nastaje kad roditelji veruju da je dete potrebno veoma rano osamostaliti, napraviti ga nezavisnim, pa ga maltene odbace dok mu je roditeljska zaštita i dalje neophodna. Strah od odbacivanja je urođen i ljudima i životinjama (može se primetiti čak i na domaćim životinjama i kućnim ljubimcima kada ih na neko vreme ostavite same, naročito ako nisu navikli na to), tako da je ipak potrebno neko vreme da se dete psihički osamostali dovoljno da bude spremno za (privremeno) odvajanje od roditelja. Ako se detetu ne pruži dovoljno vremena i dovoljno ohrabrenja i uveravanja da će sve biti u redu, ono postaje konstantno zgrčeno, uplašeno da će ga mama i tata ostaviti i u strahu od svega novog.

Druga varijanta, potpuna suprotnost prvoj, jeste kada je dete prezaštićeno. Takvu decu je lako uočiti: teško im pada odvajanje od roditelja čak i na kratko vreme, plaču, vrište, bacaju se na pod, postoji mogućnost i da se povrede. Odlazak u vrtić? Nekada je neophodno da majka s detetom i po mesec dana svaki dan ostaje po nekoliko sati u obdaništu dok se dete ne adaptira. Kada krene u školu, takvo dete je povučeno, ne igra se s drugom decom, neće da se takmiči, ne javlja se da odgovara čak i kada zna lekciju ili odgovor na pitanje. Kako raste, simptomi se pogoršavaju.

Da li je socijalna fobija ista stvar kao trema? Ne. Kada se radi o tremi, ona se pojačava pred nastup i s nastupom nestaje, a socijalna fobija traje i u toku „nastupa“ i postaje sve jača. Trema stimuliše, dok fobija parališe.

Postoji li neki način da se sa socijalnom fobijom deteta izborite ili, još bolje, da do nje i ne dođe? Postoji – treba mu graditi samopouzdanje. Nipošto ga ne treba blamirati pred drugima, podrugivati mu se, a kada postane dovoljno staro za to, treba ga i osamostaljivati (letovanja, zimovanja i izleti s drugom decom), treba ga poslati u obdanište, povremeno ga odvajati od kuće (naravno, tako da bude s osobom kojoj verujete), nipošto ga ne treba plašiti školom: „Videćeš ti kako će ti biti kad kreneš u školu!“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Komentari (7)
Dodaj komentar
  • Žaklina Jocić

    Imam sina 99. godište. On je moje mlađe dete, stariji sin ima 16 godina. Još od malena moj mlađ sin ima problema sa socijalizacijom. Naime, kad je bio mali, do preškolskog, nije se družio sa drugom decom svog uzrasta, bio je povučen u sebe. Tada je i mucao i u školi je teško stupao u kontakt sa svojim vršanjacima. Vremenom je prestao da muca, ali i dalje se teško upušta u druženje.

  • Snežana Vuksanović

    Imam devojčicu od 7 godina koja je pošla u prvi razred. Dete je visoko intelegentno, IQ 126, rađeno testiranje u Zavodu za mentalno zdravlje dece u Nišu. Pored toga, dete je i slabovido. Međutim, primećujem da mi se sve više žali da je u školi izbegavaju deca, da nema drugarice, da je ona uvek na onoj grugoj strani „sama“. Možete li mi pomoći, kako da je posavetujem. Hvala.

  • Suzana Ostrovski

    Kada trčim, imam jak bol u grudima, a i boli me slepo crevo.

  • Karolina Jovanović

    Kada slepo crevo treba operisati kod dece?

  • Aladin Dedec

    Socijalna fobija je jedan oblik društvene paralizovanosti. Može da se izleči, ali je potrebna podrška drugih i menjanje mišljenja o sebi i drugima.

  • Sanja Krstić

    Ja imam socijalnu fobiju. Ne znam kako da je se rešim, a izgleda i moje dete ima.

  • Nazmi Mustafi

    Dete je rođeno 8. 2. 2002. Od pre godinu dana povuklo se u sebe i slabo komunicira, gubi interesovanje, ne druži se sa drugom decom, izbegava predškolsku nastavu, ne ostaje mu se bez roditelja, plače, ponekad priča sam sa sobom i smeška se, nesigurno je i deluje dosta uplašeno, vezan je za roditelje, filmske scene i neke druge slike stvaraju mu strah, bez obzira što je znatiželjan, nema aktivnu komunikaciju i interesovanje, deluje usamljeno i ne želi druženje. Voleo bih da mi neko da neki savet. Pozdrav!