Sumorne prognoze: uskoro će polovina nas imati ovu bolest

U Sr­bi­ji, ali i u sve­tu, uoča­va se trend po­ra­sta uče­sta­lo­sti aler­gij­skih bo­le­sti, a me­đu nji­ma pred­nja­če aler­gij­ska ki­ja­vi­ca i aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma. Epi­de­mi­o­lo­zi tvr­de da oko 25 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je bo­lu­je od ne­ke aler­gi­je, pa aler­gij­sku ki­ja­vi­cu na­vo­de kao naj­če­šću ma­ni­fe­sta­ci­ju aler­gij­skih bo­le­sti. Taj trend po­ve­ća­nog obo­le­va­nja na­ro­či­to je iz­ra­žen u raz­vi­je­nim dr­ža­va­ma, a po­sto­je i pro­jek­ci­je da će do 2025. go­di­ne go­to­vo po­lo­vi­na evrop­ske po­pu­la­ci­je ima­ti ne­ku for­mu aler­gi­je. Zbog to­ga pra­vo­vre­me­na i tač­na di­jag­no­za aler­gij­skih bo­le­sti mo­že da „ušte­di” zna­tan broj rad­nih sa­ti i tro­ško­va le­če­nja.

Re­dov­ni pro­fe­sor Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du prof. dr San­vi­la Ra­ško­vić, iz Kli­ni­ke za aler­go­lo­gi­ju i imu­no­lo­gi­ju Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, na­po­mi­nje da se du­go zna da po­sto­je oso­be ko­je ima­ju ge­net­sku pre­di­spo­zi­ci­ju ka aler­gij­skim bo­le­sti­ma. Ova ge­net­ska sklo­nost uglav­nom se na­sle­đu­je po maj­či­noj li­ni­ji. Ne­ka­da u naj­ra­ni­jem de­tinj­stvu, kod be­be se po­ja­vlju­je ato­pij­ski der­ma­ti­tis ili ek­cem, pa ta de­ca u pr­voj ili dru­goj go­di­ni ži­vo­ta do­bi­ja­ju aler­gij­sku ast­mu, a od pe­te do sed­me go­di­ne i aler­gij­sku ki­ja­vi­cu. U ra­nom uz­ra­stu ovi ma­li­ša­ni mo­gu da se su­sret­nu i sa ko­priv­nja­čom zbog aler­gi­je na hra­nu.

– Od ne­kog ob­li­ka aler­gij­skog ri­ni­ti­sa u sve­tu bo­lu­je naj­ma­nje 20 od­sto sta­nov­ni­štva, a ve­ći­na obo­li pre 20. go­di­ne. To go­vo­ri o ras­pro­stra­nje­no­sti ovog obo­lje­nja, ali i uka­zu­je na mno­ge uzroč­ni­ke. Aler­gij­ski ri­ni­tis mo­že bi­ti se­zon­skog ili ce­lo­go­di­šnjeg ka­rak­te­ra.

On se na­zi­va i po­len­skom ki­ja­vi­com ako se ja­vlja se­zon­ski, pre­ci­zni­je od fe­bru­a­ra ili mar­ta do ok­to­bra. Simp­to­mi aler­gi­ja na raz­ne vr­ste po­le­na dr­ve­ća, tra­va i ko­rov­skih bi­lja­ka uglav­nom su isti. Mo­gu da tra­ju dva do šest me­se­ci ili du­že, ka­da po­sto­ji ose­tlji­vost na ve­ći broj po­le­na dr­ve­ća, tra­va i ko­ro­va. Ce­lo­go­di­šnji aler­ge­ni, iza­zi­va­či aler­gij­skih bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va u ku­ći i na rad­nom me­stu su gri­nje, ko­je su sa­stoj­ci kuć­ne pra­ši­ne, za­tim raz­li­či­te ple­sni – bu­đi, a tu su i oni ko­ji su po­ve­za­ni sa ži­vo­tinj­skom dla­kom, uglav­nom mač­jom ili pse­ćom – na­gla­ša­va dr Ra­ško­vić.

Simp­to­mi aler­gij­ske ki­ja­vi­ce su uče­sta­lo ki­ja­nje, ne­ka­da i po de­set pu­ta za­re­dom, svrab u no­su, cu­re­nje obil­ne bi­stre se­kre­ci­je iz no­sa, ote­ža­no di­sa­nje… Iz­ra­že­ne te­ško­će u di­sa­nju na­ro­či­to se ja­vlja­ju no­ću, ka­da pa­ci­jent spa­va i te­lo mu se na­la­zi u ho­ri­zon­tal­nom po­lo­ža­ju. Ta­da se za­pu­še­nost no­sa vi­še ose­ća i pro­blem je što pa­ci­jent udi­še kroz usta, pa ne­pre­či­šćen i hla­dan va­zduh ko­ji ne pro­la­zi kroz nos, mo­že da do­ve­de do po­ja­ča­nih te­go­ba, na­ro­či­to kod pa­ci­je­na­ta ko­ji uz aler­gij­ski ri­ni­tis ima­ju pri­dru­že­nu ast­mu.

– Simp­to­mi mo­gu da bu­du pro­ši­re­ni i na kon­junk­ti­ve, od­no­sno na slu­zo­ko­žu oči­ju, pa se to ma­ni­fe­stu­je svra­bom i cr­ve­ni­lom oka, ali i go­li­ca­njem u gr­lu, ka­šlju­ca­njem, svra­bom u uši­ma. Ovi simp­to­mi mo­gu na­li­ko­va­ti re­spi­ra­tor­noj in­fek­ci­ji, pre­hla­di, ali uko­li­ko tra­ju du­že od se­dam da­na, uvek u isto do­ba go­di­ne i bez po­vi­še­ne tem­pe­ra­tu­re, naj­ve­ro­vat­ni­je je reč o aler­gij­skom ri­ni­ti­su – po­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca. Pa­ci­jen­ti če­sto ima­ju udru­že­ne aler­gij­ske bo­le­sti di­saj­nih pu­te­va. Va­žno je zna­ti da ve­ći­na oso­ba sa aler­gij­skom ast­mom (do 90 od­sto) ima udru­že­nu aler­gij­sku ki­ja­vi­cu, a ba­rem 40 od­sto pa­ci­je­na­ta sa aler­gij­skom ki­ja­vi­com po­se­du­je ili ima ri­zik da do­bi­je bron­hi­jal­nu ast­mu. Simp­to­mi aler­gij­ske bron­hi­jal­ne su na­pa­di gu­še­nja pra­će­ni ose­ća­jem svi­ra­nja i pi­šta­nja u gru­di­ma. Pa­ci­jent ote­ža­no di­še, tač­ni­je ne mo­že da udah­ne po­treb­nu ko­li­či­nu va­zdu­ha, a uz to je mo­gu­ća i po­ja­va su­vog ka­šlja. Pro­fe­sor­ka Ra­ško­vić ka­že da na­pad bron­hi­jal­ne ast­me mo­že da tra­je vr­lo krat­ko, ali i da bu­de pro­du­žen na vi­še sa­ti u te­žim ob­li­ci­ma ove bo­le­sti. U naj­te­žim ob­li­ci­ma aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma mo­že da tra­je i 12 sa­ti za­re­dom, a pa­ci­jent ula­zi u sve te­ži na­pad gu­še­nja. Te­ški i pro­du­že­ni na­pa­di bron­hi­jal­ne ast­me zah­te­va­ju ho­spi­ta­li­za­ci­ju.

– U po­sta­vlja­nju di­jag­no­ze bo­le­sti ključ­nu reč ima le­kar aler­go­log, i to po­sle re­zul­ta­ta do­bi­je­nih na­kon vi­še spro­ve­de­nih di­jag­no­stič­kih te­sto­va. Od iz­u­zet­nog zna­ča­ja je da se oba­ve ta­ko­zva­ne prik ko­žne pro­be na stan­dard­ne in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne, uko­li­ko po­sto­ji sum­nja da su aler­gij­ska ki­ja­vi­ca i aler­gij­ska bron­hi­jal­na ast­ma iza­zva­ne aler­ge­ni­ma iz va­zdu­ha. Pro­ce­du­ra prik ko­žnih te­sto­va je jed­no­stav­na i oba­vlja se ta­ko što se pa­ci­jent ubo­de iglom-lan­ce­tom pa se kap aler­ge­na na­ne­se na ko­žu po­dlak­ti­ce. Na­kon dva­de­se­tak mi­nu­ta oči­ta se re­zul­tat, ko­ji uka­zu­je da li je pa­ci­jent aler­gi­čan na ne­ke od aler­ge­na iz spo­lja­šne sre­di­ne – ob­ja­šnja­va dr Ra­ško­vić.

Po­sto­ji i mo­guć­nost da se uz po­moć la­bo­ra­to­rij­skog te­sta do­bi­je in­for­ma­ci­ja da li pa­ci­jent u kr­vi ima spe­ci­fič­na an­ti­te­la iz kla­se IgE (imu­no­glo­bu­lin E) na po­je­di­ne in­ha­la­ci­o­ne aler­ge­ne i u ko­joj ko­li­či­ni. Di­jag­no­za aler­gij­skog ri­ni­ti­sa po­tvr­đu­je se na­zal­nim pro­vo­ka­ci­o­nim te­stom, tač­ni­je uka­pa­va­njem ras­tvo­ra aler­ge­na u nos sa pra­će­njem re­ak­ci­je pa­ci­jen­ta: da li ima svrab no­sa, ki­ja­nje…

S dru­ge stra­ne, da li ne­ko ima aler­gij­sku bron­hi­jal­nu ast­mu mo­že se po­tvr­di­ti funk­ci­o­nal­nim is­pi­ti­va­njem. Ru­tin­ski se oba­vlja i stan­dard­na spi­ro­me­tri­ja, pri ko­joj se vi­di da li pa­ci­jent u tom tre­nut­ku ima op­struk­ci­ju di­saj­nih pu­te­va. Pro­fe­sor­ka Ra­ško­vić pod­se­ća da po­sto­je i ta­ko­zva­ni ne­spe­ci­fič­ni bron­ho­pro­vo­ka­ci­o­ni te­sto­vi (sa me­ta­ho­li­nom ili hi­sta­mi­nom), po­mo­ću ko­jih le­ka­ri mo­gu da usta­no­ve da li pa­ci­jen­ti ima­ju hi­per­re­ak­tiv­nost do­njih di­sajnih pu­te­va, bez ko­jih ne­ma bron­hi­jal­ne ast­me.

(„Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.