Nakon što su britanski istraživači usavršili tehniku, korak smo bliže tome da gubitak zuba zamenimo novim koji se u laboratoriji mogu napraviti od matičnih ćelija iz zuba.
Još uvek je suviše rano da se počne sa primenom kod ljudi, ali osnovni princip podrazumeva uzimanje ćelije i uzgajanje više ćelija u laboratorijskim uslovima kako bi se stvorio veoma mali nezreli zub, poput zuba koji počinje da raste u embrionu.
„To se presađuje direktno u usta gde takvi zubi dobiju prokrvljenost, pa počnu da rastu i postepeno formiraju ceo zub,“ kaže profesor Pol Šarp, stručnjak za razvoj i biologiju matičnih ćelija na Kraljevskom koledžu u Londonu koji je predvodio istraživanje.
Iako je malo verovatno da će ova tehnika omogućiti naučnicima da biraju između očnjaka, sekutića i kutnjaka, stomatolozi bi mogli da preoblikuje krunu zuba prema položaju u vilici.
Hibridni ljudski zubi kod miševa
U najnovijem istraživanju, tim sa Stomatološkog instituta na Kraljevskom koledžu uspeo je da kombinuje ljudske ćelije desnih sa ćelijama odgovornim za rast kod miševa i transplantuje ovu kombinacuju. Rezultat je bio hibrid zuba čoveka i miša koji je sadržao zubnu gleđ i koren sposoban da se razvija.
Sposobnost da se zameni zub sa korenom bio bi veliki korak napred u stomatološkoj hirurgiji. Zamena nepostojećih ili oštećenih zuba trenutno podrazumeva fiksne ili pomerljive proteze i stomatološke implante. Zubni implanti podrazumevaju bušenje rupe u viličnu kost, gde se postavlja titanijumski šraf na koji se postavlja plastični ili keramički zub.
Postavljanje korena
Iako zubni implanti generalno dobro rade, stalni uticaj žvakanja može dovesti do gubitka koštane mase oko titanijumskog štrafa, što ne predstavlja problem prirodnim zubima.
„Normalan koren zuba je povezan sa košću preko mekog tkiva koje se naziva parodontalni ligament, a to je zaista važno jer tkivo pruža amortizaciju, tako da kada jedete ili kada pomerate zube, vi ne osećate nikakve promene u vilici“, kaže Šarp.
Najnoviji napredak postignut od profesora Šarpa i njegovog tima istraživača može doneti mogućnost bioinženjeringa zuba sa korenovim sistemom. Međutim, sledeći korak bi trebalo da bude pronalaženje izvora odraslih ljudskih ćelija koje se mogu prikupiti u dovoljnom broju kako bi se stvorila izvodljiva alternativa dentalnim implantima.
Dalja istraživanja
„Jedno je kada se ovakav i drugi principi dokažu u laboratoriji. Započeti kliničko ispitivanje na osnovu toga predstavlja dalek put jer ćelije koje koristimo i način na koji manipulišemo tim ćelijama u laboratorijskim uslovaima možda nećemo moći da koristimo i u kliničkom kontekstu,“ kaže Šarp. On smatra da čak i sa potrebnim finansijskim sredstvima prvo istraživanje na ljudima nije moguće sprovesti najmanje u narednih pet godina.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.