Mnogi se danas s nostalgijom prisećaju minulih vremena i bivše države, čak i kad su automobili u pitanju.
Čak ni u sutonu bivše države kada su jugoslovenskim putevima kolale stotine hiljada Zastavinih vozila, vozni park nije bio mlad, a bezbednost saobraćaja na putu na zavidnim granama. Činjenice govore da je ponuda bila daleko oskudnija, a za taj, najjeftinijih od svih „jugića“, Koral 45, moralo je da se radi 30 meseci. I pritom je to bio drugi najjeftiniji automobil na tržištu, prenosi Index.hr.
Jedini dostupniji auto je bio Fiat 126, poznatiji kao „peglica“, za ovaj auto je naime bilo dovoljno „tek“ 19 prosečnih plata.
Jedan mesec više radnik je morao da se „strpi“ ako je umesto Juga želeo Škodinu limuzinu 120L, a ukupno 35 prosečnih plata je trebalo izdvojiti za Reno 4.
Najdostupniji kompaktni porodični automobil je bila Zastava 101 za 38 plata, a zatim su sledili ruski ponosi, Aleko za 42 i Lada Samara za 54 plate.
Srednja klasa je ipak tražila nešto više, recimo Jugo Floridu, za koju je trebalo prosečno raditi 75 meseci ili Folksvagen Golf 2 dizel za koji je bilo potrebno raditi 96 meseci ili punih osam godina. Reno 19 i Fiat Tipo su bili još koju platu skuplji.
I polako dolazimo do gornjeg doma, automobila koje nismo baš često mogli da viđamo na putevima. Priču otvara italijanska lepotica Alfa 164 s fantastičnim V6 motorom i cenom u protivvrednosti 322 prosečne plate. Još skuplja je bila Opel Omega, kao i francuski Reno 25 s takođe slavnim V6 motorom. Za njega je jugoslovenski radnik morao da izdvoji 404 mesečne plate, ili gotovo sve što zaradi u svom radnom stažu. A već koju godinu kasnije 25-ica je izgubila drastično na ceni.
A na samom vrhu dve nemačke krstarice. Za BMW 750iL, odnosno produženu verziju s V12 motorom, bilo je potrebno izdvojiti 912 prosečnih plata, ili tačno 76 godina radnog staža.
Konačno, najskuplji automobil na tadašnjem tržištu je bila preteča S klase Coupe, Mercedes 560 SEC za koji je trebalo izdvojiti 1.231 mesečnu platu, odnosno trebalo je raditi nešto više od 102 godine.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
od pamtiveka se zna ,,uporno ponavljana laz postaje istina“
Čitao sam,više puta tekstove na ovu temu i čudim se koliko su autori uporni da prikažu kako je u SFRJ sve bilo nazadno i kako se teško živjelo.Ali,da se sad ne bi nadmudrivali kako je bilo nekad,a kako je sad,ja ću samo reći da je onda 99% ljudi kupovalo auto od svog rada i plate,a danas je taj postotak drugačiji,a da ne pričam koliko se ljudi debelo zaglibi u kredite,plus što 90% sukopcenih limuzina je kupljen od novca koji nije pošteno zarađen.Lakše je danas jer ima mnogo ljudi koji žive od tuđe muke i od varanja države.
Lazu , za vreme Ante plata je bila minimum 800 dem. Yugo je kostao 5000 dem , Izracunajte. Mnogi seljaci su kupovali ficu za pet plata jer su radili i u firmama. Traktori su bili iz „zelenog plana “ nije ga dobio samo ko nije hteo.