Iskustvo nam govori da je bolje sprečiti nego lečiti, ali da li se toga pridržavamo kada je u pitanju "zdravlje" našeg automobila? Najčešći odgovor na ovo pitanje je da automobil vozimo u servis tek onda kada mu je pomoć neophodna, to jest kada se kvar već i desio. A da li je to moglo da se izbegne? Verovatno. Da smo na vreme reagovali i redovno kontrolisali "zdravlje" svog automobila, verovatno bismo izbegli mnoge skupe opravke. Automobil je najbolje redovno servisirati u ovlašćenom servisu, ali mnogi vlasnici posle isteka garancije na to zaborave ili im održavanje postane skupo. Time prave višestruku štetu, jer se male nepravilnosti pretvaraju u velike kvarove, a istvremeno se pogoršavaju performanse automobila i povećava emisija štetnih gasova i potrošnja.
Elektronska kontrola bitnih parametara motora na dijagnostičkom uređaju i mototesteru je prva faza svakog servisa, a može se uraditi i odvojeno. Preporučljivo je to uraditi na svakih 15.000 km ili jedanput godišnje. Tada se na elektronskom dijagnostičkom uređaju najpre analiziraju memorisane greške u radu motora, prvenstveno u EGR ventilu, meraču protoka vazduha i senzorima za temperaturu usisanog vazduha, rashladne tečnosti, pritiska usisanog vazduha i brzina obrtaja motora. Zatim se na mototesteru analizira sastav izduvnih gasova, jer je to pokazatelj stanja motora, prvenstveno sistema za napajanje gorivom i paljenje. Povećani sadržaji ugljen-monoksida i ugljovodonika ukazuju na loše i nepotpuno sagorevanje, što pogoršava performanse i povećava potrošnju. Osciloskopom se ispituje vreme otvorenosti injektora, ispravnost senzora brzine vrenja motora, temperature rashladne tečnosti, temperature i pritiska usisanog vazduha, potenciometra leptir ventila, napon lambda sonde, kao i sadržaj kiseonika.
Najčešće se radi o neispravnim sistemima za paljenje i ubrizgavanje, primera radi, probijanje visokog napona (neispravne bobine i visokonaponski kablovi), nefunkcionisanje lambda sonde, neispravnosti senzora, zaprljanim brizgaljkama, a često i o dotrajalim svećicama. Dijagnostika je zato dragocena mera prevencije, jer se precizno utvrđuje šta treba izmeniti i olakšava se servisiranje motora, a samim tim se znatno smanjuju troškovi eventualnih popravki.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Tekst je u principu dobar, ali šta nama vredi kada država želi evropski standard automobila, primer Euro 3 i Euro 4, a ista država se nije potrudila da za ta vozila imamo i kvalitetno gorivo, već mi nemamo kvalitet goriva za ta vozila. Primer – doterao sam auto iz Švajcerske koji sam kupio od vlasnika sa tek urađenim njihovim servisom, besprekoran i nakon par meseci, tačno 6, počinju svi mogući problemi: prljave dizne, povećana potrošnja, loše sagorevanje, prelivanje na prvom cilindru, neaktivnost lambda sonde itd. Uzrok svemu ovoga je loše gorivo, prevelika koncentracija sumpora u benzinu, motor guši, davi, počeo je da se gasi itd. Toliko o standardu i kvalitetu. Pa posle kupite kvalitetan auto. Za nova auta potreban je i dobar servis, pre svega elektroničar, a ne mehaničar, kojih kod nas i nema, sem ovlašćenih servisa koji ipak ubijaju sa cenama, a privatnici ordiniraju sa piratskim programima i tako če vam i oni piratski srediti auto. Može da se desi da vam skinu ili razbuše katalizator koji košta oko 75.000 dinara, a u stvari, trebalo je samo sondu da zamene, koja je oko 20.000 na primer.