Izuvanje cipela u gostima je u mnogim zemljama neizostavno pravilo i običaj. Osim higijenskih razloga, cipele se izuvaju i kako biste ukazali poštovanje domu u koji ulazite.
Naravno, svaki domaćin ima svoje pravilo po ovom pitanju, a sigurno je da ste se i vi našli u situaciji da razmišljate da li treba da se izujete ili ne.
Izuti se ili ne?
Skidanje cipela u kući domaćina nije samo stvar udobnosti, već i znak poštovanja doma u koji se ulazi. Tako na Bliskom ili Dalekom istoku gosti koji se ne izuvaju smatraju se nepristojnim. Osim toga, narodi na Dalekom istoku veruju da je veoma kulturno izuti se i pred vratima ostaviti brige i teškoće u cipelama.
U Japanu bi neizuvanje cipela pred vratima takođe značilo nepoštovanje domaćina, a ova praksa nije strana ni nekim skandinasvkim zemljama.
S druge strane u Londonu, Berlinu, Rimu apsolutno je nezamislivo da izujete cipele i bosi šetate po nečijem stanu.
U Srbiji su, međutim, mišljenja o ovome podeljena. Izuvanje se poštuje prvenstveno zbog higijene, ali bonton onda nalaže domaćinu da obezbedi dovoljan broj papuča za goste.
U svečanim prilikama kao što su slave, rođendani ili druga veća kućna okupljanja, od zvanica se ne očekuje da se izuju. Ali, ulaziti u nečiji dom sa jako zaprljanim cipelama je krajnja neosetljivost i nekultura.
Dilema “izuti se ili ne” najlakše se razrešava onda ako niste prvi gost na proslavi – ukoliko vidite gomilu obuće u hodniku znate šta vam je činiti. Još jedan slučaj kada ove dileme nema i kada se treba izuti jeste kišni ili zimski dan, kada se obuća nakupi blatom, a nije u redu da se voda i blato ostavljaju po nečijem stanu.
Mišljenje da se ne treba izuvati pred vratima domaćina potiče od vremena kada su se gosti primali u salonima i prostorijama koje su bile namenjene isključivo za to. Takve prostorije obično nisu bile opremljene tepisima i bile su namenjene okupljanju velikog broja gostiju, ali bliske osobe koje su primane u „intimne“ delove kuće su ipak morale da se izuvaju.
Ako se posmatra sa strane higijene, izuvanje je neophodno, bez obzira o čijoj se kući radi – tuđoj ili svojoj. Po rečima infektologa, izuvanje obuće sa medicinskog aspekta je apsolutno opravdano. Na đonovima je najveća koncentracija svih vrsta mikroorganizama, delova insekata i nečistoće. U cipelama ne bi trebalo ulaziti u spavaće sobe, a posebno ne u dečiju. Prašina sa poda je infektivna i alergena, posebno ugrožava sasvim malu decu koja još nisu prohodala i osobe koje boluju od astme. Bakterija ešerihija koli samo je jedna u nizu patogena koji se mogu preneti gaženjem u obući po stanu.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Hmm. Zavisi kad ste menjali čarape! Naravno da je bolje izuti se, jer je napolju ipak prljavo. Mnogi pljuju, a kuce i mace se*ru i po trotoaru! Domaćin treba da poseduje više pari papuča različitog broja, kako bi svako imao prikladne papuče. Ne treba ih izuvati ispred ulaznih vrata, nego u kući u hodniku! Mnogo gora stvar od izuvanja ili neizuvanja je ta, što gosti kada okače kapute ili jakne u pretsoblju, i prvo što urade to je da izvade iz džepa mobilni, koji baš nije nuždan, i još gore od toga što vade cigarete i upaljač! Dok stignu do fotelje, bez pitanja već vade cigaretu i pale, bez obzira što su pre ulaska zgazili pikavac u hodniku ispred vrata!
Treba postovati pravo svake kuce. Ako se izuva izucu se, ako se ne izuva necu ni ja. Ko sam ja da u tudjoj kuci odredjujem pravila?
Nekulturno je tražiti da se osoba izuva. Ja se osjećam „golo“ izuvena. Neprijatno mi je. Bez obzira što mi daju papuče. Ako je nekome muka da dzogeiše za mnom neka me ne zove u goste. Ne jede se s poda. A sugurno neću ući u nečiju kuću sa blatnjavim cipelama. A vrlo često se nađe više bakterija na rukama nego na cipelama.
Ako neko cuva psa u kuci, onda se ne izuvam kad dodjem u goste.
Ma ne,čistiću svako smeće koje unesu,nemam pametnija posla
Pusto tursko – izuvanje.