Danas, osoba koja ne prepričava stvari o kojima govore novine i televizija, naročito ako sagovornik nije u toku ili je u toku na jedan površan način, ostavlja nesumnjivo prijatan i neuobičajen efekat.
Isto tako, nije lepo opširno pričati o nekom filmu ako ga sagovornik još nije gledao, i iako ga nikada neće gledati. Treba uvek da budete u stanju da pređete na drugu temu čim kod drugoga primetite nezainteresovanost.
Nemojte prisiljavati nekog profesionalca da priča samo o svom poslu ili problemima vezanim za to („Doktore, šta mi savetujete?“): ako priča sa Vama o temama nevezanim za struku, to je zato što želi da se odmori i govori o nečem drugom.
U globalu, ono što je bitno je da zadržite ležernost, ironiju, osećaj za šalu čak i u ozbiljnim razgovorima – treba dakle odustati od svih profesionalnih stavova, igranja uloge ili izdavanja naređenja jer nećete dobiti priliku i dozvolu za to na osnovu svoje diplome, već samo ako zaista imate pravo.
Nemojte se suviše približavati sagovorniku dok pričate s njim: na osnovu skučenog fizičkog i psihološkog prostora steći će utisak kako mu preti opasnost da ga zaguši nečije prisustvo.
Najzad, ne budite dosadni kao stenica i ne insistirajte na očigledno neverodostojnim pričama u koje svi veruju, kao što su npr. ozloglašene urbane legende (šest žena na jednog muškarca, beli aligatori u kanalizaciji Njujorka, starica koja stopira a onda nestane bez traga…). Konverzacija će vrlo brzo postati neozbiljna i čuće se sve više lupetanja; vreme koje ste protraćili nije zanemarljivo.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.