Od svih „bazičnih emocija“, čini se da je bes kulturološki najmanje socijalno poželjan.
U trenucima kada dete iskazuje bes, roditelji i okolina taj čin najčešće ocenjuju kao neopravdan i često je njihova reakcija na detetov buran ispad kontraproduktivna.
Kako reagovati kada dete ima tantrum?
Agresivnost je sastavni deo ljudske prirode, a to što je neko ne ispoljava, ne znači da je ne oseća.
Prva ispoljavanja kod dece se javljaju za period oko 1. rođendana, a kao crta ličnosti se stabilizuje oko 4. godine. Napadi besa se najčešće javljaju oko druge godine i manifestuju se različito.
Koliko god deca bila lepo vaspitana, ne treba zaboraviti da su još u fazi razvoja i da ne umeju da kontrolišu svoje emocije, nagomilan stres i utiske koje pokupe tokom dana.
Interaktivna reakcija svakog roditelja jeste da utiša dete i prekine izliv besa. Ali stručnjaci tvrde da je potrebno uraditi upravo suprotno.
5 zlatnih pravila za uspešno kanalisanje besa kod dece
1. Ne vičite na dete – nema efekta, dete vas ne čuje u tim trenucima i ne razume šta mu govorite. Kada se napad besa stiša, onda pokušajte da na lep način detetu objasnite u čemu greši, kao i da uradi ono što ste od njega tražili.
2. Ne smejte im se – time omalovažavate njihova osećanja.
3. Ne imitirajte ih i ne rugajte im se – tako usvajaju obrazac ruganja drugoj deci.
4. Ne kažnjavajte ih – mogu da potiskuju osećanja kasnije u životu.
5. Ne nudite im nagradu da prestanu – tako uče da manipulišu drugima
„Vremenom, uz pomoć roditelja, dete će naučiti da kontroliše emocije. Dok se to ne dogodi, roditelj mora da pokušava da smiri dete lepim rečima i zagrljajem, ali ne nasilno jer bi tada bes mogao da se produbi. Dete će se osećati sigurno jer može da izrazi emocije i dobije utehu, kaže pedijatar dr. Đovana Armano.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Sto je vise besno,treba ga vise sibom po guzici.Da vidi da to tako nemoze. I onda ce shvatiti.
Vala kakve su nam ove mlade mamice sponzoruse, deca su nam zlatna. Problem je sto su u Srbiji vec dugi niz godina narusena osnovna, elementarna prava dece. Po polnoj diskriminaciji, kada je u pitanju starateljstvo, prvi smo u Evropi. Deca se dodeljuju mamicama u 99% slucajeva na osnovu licemernih izjava radnika Cenatara za socijalni rad koji pod direktivom nadleznog MInistarstva, moraju da nameste pricu da je mamica zlato a tatica blato. Inace preko 90% mladih mamica su sponzoruse kojima deca samo sluze da bi dosli do alimentacionih para koje shvataju kao svoju zaradu. Deca ih uopste ne zanimaju i nikakvih emocija prema njima nemaju. Vec sa godinu i po ih cusnu u jaslice, pa vrtic, pa produzeni boravak u skoli, pa dede i babe. One uhvate dzukelu pod ruke, frizurica, sminka pa jurin na spozore sa dzipovima kao slobodne raspustenice,. Vucaraju se po diskotekama, kaficima po citav dan, menjaju intimne partnere kada prethodnog finansijski osakate, vataju zjale uz rijaliti nakazne emisije, slikaju dupe mobilnim telefonom i salju ljubavnicima, cigarica u prelomljenom zglobu nalakcena na kolence, garderobica Dojche Gibanica, naocare pola kvadratna metra, slusalice dubinski gurnute u usi, iztetovirane samo prvrcu i kolutaju ocima. Medjutim, vazno je pohvaliti onih preostalih 10% devojaka. Moram priznati, dosta sam sveta obisao, da su stvarno devojke, majke, zene, supruge, kakve tesko mozete naci bilo gde u svetu. Patrijahalno vaspitane, naklonjene deci, suprugu, porodici, cestite zene, disciplinovane, skolovane, vredne. Savet svim muskarcima da od sponzorusa beze ne 100 km, vec 1000 km. To je zlo kakvo se na planeti zemlji ne moze naci.
pustiš dete da se „istrese“ i posle ga pitaš jel zna zbog čega je bilo/a besan 100% nema pojma, jer će zaboraviti ubrzo