Dosadašnja različita istraživanja pokazala su da na decu različito utiču promene (razvod roditelja, preseljenje, promena škole, novo društvo, novi grad i slično). Prilagođavanje dece novoj sredini najviše zavisi od roditeljskog pristupa i truda da se deca što bolje uklope. Kako bi se deca što bolje uklopila, potrebno je da svaki roditelj zna nekoliko osnovnih stvari o prilagođavanju dece.
1) Pripremite decu unapred – ako je u pitanju preseljenje, popričajte sa decom kakvu bi kuću voleli da imaju, kakav pogled iz sobe bi voleli, koju boju sobe, kakav nameštaj i slično. Drugim rečima, dajte im osećaj učešća u važnim odlukama vezanih za kuću i nameštaj, pa makar i samo u njihovim sobama.
Ukoliko je u pitanju promena škole, roditelji bi trebalo da posete školu zajedno sa detetom pre upisa kako bi razgovarali sa novim učiteljem ili nastavnicima i kako bi videli mogućnost za eventualne dopunske ili dodatne aktivnosti koje su u sferi interesovanja deteta.
Ukoliko je u pitanju promena partnera ili novi brak, u zavisnost i od toga koliko je dete staro, trebalo bi iskreno razgovarati sa detetom i dati mu do znanja da ono nije krivo i da će ono uvek biti na prvom mestu.
2) Saslušajte njihove brige i osećanja – ukoliko roditelj ili roditelji umeju da saslušaju svoju decu da sa njima podele njihovu nervozu, zabrinutost, uplašenost, uzbuđenje, tugu ili sreću, njihova deca će bilo koju promenu mnogo lakše prebroditi i lakše se prilagoditi promenama. Roditelji koji imaju stariju decu u boljoj su poziciji jer se ona lakše prilagođavaju novom društvu i mogu ostati u kontaktu i sa starim društvom i prijateljima preko mobilnih telefona, tableta ili laptopa.
3) Uverite se da vas razumeju – važno je da deca ne snose odgovornost za promene koje im roditelji nameću, već bi trebalo da osete razumevanje i pomoć koja im je potrebna za bolje prevazilaženje tog perioda. Ukoliko deca razumeju situaciju roditelja ili staratelja i aktivno učestvuju u pozitivnim stvarima, promene u tom periodu lakše će prihvatiti i roditelji i deca.
4) Vreme prilagođavanja – posle neke od navedenih promena skoro svakom detetu treba vremena da se navikne na novu sredinu, okruženje, grad, školu, društvo kao i na nove životne i radne obaveze. Period prilagođavanja može potrajati duže vreme pa se zato savetuje roditeljima da neke stare navike ili dnevne rutine nastave i kada se promene dese.
5) Promena kao prilika – ako roditelj deci objasni pozitivne stvari neke od navedenih promena, to im može pomoći da i sama deca pozitivnije sagledaju navedenu promenu. Roditelji mogu sastaviti spisak sa pozitivnim i negativnim stvarima promene pa zajedno sa decom da analiziraju i prikazuju daci da ima i dobrih i lepih stvari u tim promenama
6) Reagovanje na promenu – dešava se da deca teško reaguju na promene. Mnoga postanu povučena i odbijaju bilo koji vid saradnje. Često se dešava i da plaču i da budu ljuta na roditelje ili staratelje.
Navedene promene u životima dece mogu dovesti i do poremećaja u spavanju, gubitka poverenja, promene ponašanja, gubitka pažnje i koncentracije u školi i slično. U takvim slučajevima roditelji treba da potraže pomoć psihologa ili psihijatra i zajedno sa njim polako i postepenoda rešavaju problem jer bi se u suprotnom stanje kod deteta moglo samo pogoršati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.