Bez obzira na to što je zakonom zabranjeno, nije retkost videti malo dete na prednjem sedištu automobila, nekad u naručju roditelja, a nekada čak i samo. Ovo bi svakako trebalo izbegavati, pošto se sedenjem deteta na prednjem sedištu ne čini ništa dobro, a rizikuje se mnogo.
Ima ljudi koji bi na ovo rekli da je sve u redu ako je dete na prednjem sedištu u naručju roditelja – tu je bezbedno. Međutim, ne može se garantovati bezbednost u slučaju naglog kočenja, plus bi i dete moglo nehotice da ometa vozača, jer nije uvek moguće malom detetu objasniti da mora da bude mirno i da ne smeta. Jeste da će dete često želeti da bude na prednjem sedištu, tu mu je zanimljivije, plus je tako bliže i onome ko vozi, ali popuštanjem toj želji rizikuje se život svih u automobilu, kao i ostalih učesnika u saobraćaju ukoliko dođe do neke nesreće (recimo, dete i ne shvatajući šta radi, pokušavajući da privuče pažnju, omete vozača dovoljno da se ovaj zakuca u nekoga ili u drugo vozilo).
Ono što bi trebalo učiniti jeste to da malo dete bude na zadnjem sedištu, bez izuzetka, bez obzira na to koliko kukalo i tražilo da sedi napred. Najbolje je ako imate posebno sedište za dete, ono koje se montira pozadi. Ukoliko ga nemate, obavezno je da pozadi pored deteta sedi odrasla osoba, koja će se pobrinuti za bezbednost kako deteta, tako i ostalih putnika u automobilu. Ovo se ne odnosi samo na bebe već i na malo veću decu – detetu bi vožnja lako mogla da dosadi, pa da pokuša da usred vožnje pređe napred kod roditelja, ili da baca igračku ili flašicu napred (i, na primer, pogodi vozača), ne bi li privuklo pažnju na sebe.
Uvek smo za to da se deci pruži što je više moguće, ali udovoljavanje dečjoj želji da sedi napred u automobilu znači ugrožavanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, pa ga zbog toga ne treba praktikovati.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
Osnovni problem kad dete sedi na suvozačkom mestu jeste airbag, koji se otvara prilikom udara ili naglog kočenja. Naime, može doći do gušenja bebe pre nego što roditelj reaguje, pod pretpostavkom da sam roditelj nije povređen pa i onemogućen da reaguje.